Onogošt (grad)

Onogošt je utvrda u Crnoj Gori, u Staroj Hercegovini, oko kojeg se razvio današnji Nikšić. Nalazi se na strmoj uzvisini koja se uzdigla na oko 20-25 metara iznad Nikšićkog polja. Najstarija utvrda na ovom mjestu potječe iz 4. stoljeća. Izdužena je, dužine 214 metara i širine od oko 30 metara u svom srednjem (najširem) dijelu. Pruža se pravcem sjever - jug. Na najjužnijoj točki utvrde nalazi se tzv. kula Nebojša, koja je imala tri kata i peterokutnu osnovu, dok se na krajnjem sjevernom dijelu nalaze ostatci nešto niže kule osmokutne osnove. Utvrda je danas djelimice očuvana.

Dodaj infookvir "utvrda". (Primjeri uporabe predloška)

Tvrđava Onogošt iznad Gornje Zete 15. stoljeća.

Položaj Onogošta i stanje posjeda 1441. godine (po prodoru S. V. Kosače u Zetu).

Vidi

• Onogošt (župa)

Izvori i literatura

Izvori

• Kunčer, Dragana. 2009. Gesta Regum Sclavorum. 1. Историјски институт, Манастир Острог. Београд-Никшић.
• Živković, Tibor. 2009. Gesta Regum Sclavorum. 2. Историјски институт, Манастир Острог. Београд-Никшић.
• Мијушковић, Славко, ur. 1988. [1967] Љетопис попа Дукљанина 2. izdanje. Просвета & Српска књижевна задруга. Београд.
• Moravcsik, Gyula, ur. 1967. [1949] Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio 2. izdanje. Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. Washington.
• Mošin, Vladimir, ur. 1950. Ljetopis popa Dukljanina. Matica hrvatska. Zagreb.
• Orbini, Mauro. 1601. Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Apresso Girolamo Concordia. Pesaro.
• Orbin, Mavro. 1968. Краљевство Словена. Српска књижевна задруга. Београд.
• Ferjančić, Božidar. 1959. Константин VII Порфирогенит. Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Византолошки институт. Београд. str. 1–98
• Шишић, Фердо, ur. 1928. Летопис Попа Дукљанина. Српска краљевска академија. Београд-Загреб.

Literatura

• Blagojević, Miloš; Медаковић, Дејан. 2000. Историја српске државности. 1. Огранак САНУ. Нови Сад.
• Ковачевић, Јован. 1967. Од доласка Словена до краја XII вијека. Историја Црне Горе (PDF). 1. Редакција за историју Црне Горе. Титоград. str. 279–444
• Мишић, Синиша. 2014. Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Магелан Прес. Београд.
• Ћирковић, Сима. 1970. Зета у држави Немањића. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 1. Редакција за историју Црне Горе. Титоград. str. 3–93
• Ćirković, Sima; Михаљчић, Раде, ur. 1999. Лексикон српског средњег века. Knowledge. Београд.
• Šabanović, Hazim. 1959. Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Naučno društvo Bosne i Hercegovine. Sarajevo.