|
[[en:Pliva Waterfall]]
[[hu:Pliva]]
[[sr:Плива]]
2. Географски положај подручја
Долина ријеке Пливе је подручје подијељено између општина Шипово у горњем току, општине Језеро у средњем току и општине Јајце у њеном доњем току.
карта:www.sipovo.com
Ријека Плива у свом доњем току код новоформиране Општине Језеро прелази преко ентитетске границе. Да би се добила реална слика подручја покушаћу да детаљно представим општине Шипово и Јајце и њихов обједињени туристички потенцијал као два највећа градска насеља у Пливском сливу.
Општина Шипово у ужем географском смислу смјештена је у сјеверозападном дијелу Босне и Херцеговине и у југозападном дијелу Републике Српске. Представља погранично подручје Републике Српске и Федрерације Босне и Херцеговине и налази се на контакту великих природно-географских цијелина:
-планинско котлинске области
-перипанонске области
Општина Шипово се простире између 44°15' и 44°22' с.г.ш. и 16°57' и 17°18' и.г.д. Најзападнија тачка општине је ,,горња Подгорја“, најисточнија ,,крива јелика“ , најсјевернија тачка су ,,Шибови“, а најјужнија ,,Плазарица“. Највиша тачка оштине је на надморској висини 1907 м. Велики Виторог, а најнижа тачка је 440 м.н.в. и то на ушћу ријеке Јањ у ријеку Пливу (град Шипово). Општина лежи у планинском оквиру Виторога, Клековаче, Срнетице, Димитора и Лисине, те брда Боровица и Горица. Све ове планине имају правац пружања сјеверозапад-југоисток (динарски правац), а иначе ова област припада Динарској планинској области.
У регионалном погледу овај крај припада Бањалучкој регији и Мркоњичкој субрегији. Простор општине Шипово можемо подијелити на двије природне цијелине и то:
-Жупа
-Јањска висораван
Ове двије природне цјелине су посебно занимљиве због својих природних богатстава и карактеристичних геоморфолошких особина и рељефа као и значајног туристичког потенцијала, па ћу им посветити посебну пажњу касније у овом раду.
слика2: панорама Шипова туристичка разгледница
Oпштина Јајце је један од најстаријих средњовјековних босанских градова који заузима централни дио Босне и Херцеговине односно западни дио Жупаније/Кантона средња Босна са површином од 377 km², те западни дио Федерације Босне и Херцеговине, на географској ширини од 44°14'21'' до 44°26'36'' и географској дужини 17°6'23'' и 17° 29'11''. На истоку граничи са општином Травник, на сјеверу са општином Добретић, са западне стране општина Језеро и Шипово које припада Републици Српској и са југа општином Доњи Вакуф.
Јајце лежи на 362 м.н.в. на ушћу Пливе у Врбас. Надморска висина на тврђави је 470 м. а на пливским језерима 426 м. Град је смјештен на уској расједној котлини која се пружа сјеверозападним рубом планине Хум а од околних планина доминира Сухи Врх са 1431м. Општину Јајце окружују шумовите планине средње висине и то су: на западу Чардак (1603 м), на југозападу велики и мали Виторог (1907 м.) на сјеверзападу Лисина (1467 м.) на југу Равна гора и Јањ, на сјеверу Гола планина (1001м.) и на сјевероистоку планина Ранча (1433 м.)
слика3:панорама града извор: www.jajce.com
2.1.Саобраћајни положај
слика4.путна мрежа извор:www.bihamk.com
Подручја општина Јајце и Шипово пресијецају значајни путни правци који се укрштају на овом подручју и то М-5 који представља дио босанско-херцеговачке трансферзале, која веже ауто-пут Загреб-Београд и Јадранску магистралу. Сјеверно од Бањалуке овај пут иде преко Градишке и код Окучана веже се за ауто-пут Загреб-Београд. Југоисточно од Јајца тај пут преко Травника, Сарајева, Мостара и Метковића силази на Јадранску магистралу. Од тог пута се код Доњег Вакуфа одваја један крак који скреће на југ према Бугојну, и ту се рачва: један крак продужава на југ преко Макљена за Мостар и Метковић, а други на југозапад преко Купреса и Ливна за Сплит, гдје се спаја са Јадранском магистралом. Од некадашњег пута АВНОЈ-а данас ,,Плави пут“ или М-16 који веже Јајце са Бихаћем, код општине Језеро, један крак се одваја за Шипово, и тај пут иде даље за Млиништа и Гламоч. Од њега се у Шипову одваја пут ,,Симо Шолаја“, који повезује Шипово са Купресом те даље са јадранском магистралом. Овај путни правац је послије рата прилично запуштен и занемарен.
Пут АВНОЈ-а пролази поред Пливских језера што је од изузетног значаја за развој туризма у сливу Пливе, а посебно на Пливским језерима и граду Јајцу.
Некада је ово подручје пресијецала ускотрачна пруга која је почела са радом 1895. која је повезивала Лашву и Јајце, а нешто касније је пуштен и други крак који је водио од Јајца поред Пливских језера преко Шипова и Млиништа према западу.
Може се закључити да се подручје налази на јако значајним путним коридорима, али се за одржавање постојећих и изградњу нових модернијих саобраћајница мора издвојити знато више средстава и тек тада се може рачунати на боље резултате и у сфери туризма. Значајно је споменути да су у току преговори владе Републике Српске и Аустријске фирме ,,Strabag“ о изградњи модерног аутопута Градишка - Бањалука - Мркоњић-Град- Шипово – Купрес. Реализација овог капиталног пројекта имаће огроман значај за развој овог подручја у сваком погледу.
3.Природни туристички мотиви подручја
3.1.Рељеф- геолошке и геоморфолошке карактеристике подручја
Пливски слив је је веома карактеристичан по својој геолошкој и рељефној разноликости и специфичним геолошким облицима. На релативно малом простору налазе се велики број различитих облика рељефа.
Простор Општине Шипово по питању геолошке грађе,је у највећој мјери изграђен од карбонатних кречњака, магматских и кластичних стијена тријаске старости. Најраширенији у долини ријеке Јањ (на потезу Ваган-Мујџићи) су горњокредни седименти (лапори и лапоровити кречњаци), а ту су и терцијарни неогени седименти језерског поријекла, као и квартарни седименти дуж ријечних корита, на западу Јањске крашке површи и на сјеверозападним обронцима Виторога су најраспрострањенији горњејурски седименти. Из наведених података може се извести закључак да је формирање основних морфолошких цјелина овог простора извршено за вријеме алпске орогенезе (средином терцијара). Оваква грађа условила је налазиште руда: гипс, доломит, угаљ... На формирање тла (педолошки састав земљишта) и на његова физикална и хемијска својства доминантно су утицали: рељеф, геолошка подлога, клима и биљни покривач. Имајући у виду горе наведено истичу се три категорије земљишта: долинска, брдска и планинска. На подручју општине Шипово распрострањена су различита тла: подзоли, смеђа, у мањим површинама чернозем и наплавне у долини ријека Пливе и Јања.
Та разноврсност земљишта и остали наведени елементи (климатски режим и надморска висина) утицали су на разноврсност биљног покривача и у њему животињског свијета.
У рељефном погледу општина Шипово има каратеристику брдско-планинске регије, чији је основни правац пружања сјеверозапад-југоисток (динарски правац). Иначе ова област припада динарској планинској области.
На овом простору могу се издвојити двије различите природно-географске цјелине: Јањ на југу и Жупа на сјеверу. Раније споменуте цјелине су специфичне геолошке грађе па ћу их поближе описати.
Природна цјелина Јањ је изразита кречњачка висораван у сјеверном подножју планине Виторог са просјечном надморском висином од 750 до 800м. цијелом својом површином увучена у појас дубоког краса (холокрас) који је безводан и у којем владају веома оскудни услови за живот. Јањску висораван пресијеца ријечни ток Јањ-Ваганац који дијели висораван на источни и западни дио. Висораван је окружена планинама Виторог, Радуша, Смиљевац, Равна Гора, Плазарица. Дугачка је у правцу исток-запад око 15км, а широка у правцу сјевер-југ око 20км. Лијева страна јањске клисуре, или западна јањска висораван са стројичким крајем, грађена је од тријаских кречњака и сва је крастифицирана. Рељеф овог дијела јањске висоравни је испресијецан бројним вртачама и увалама и представља типичан примјер кречњачког рељефа са богињавим красом. Десно од долине ријеке Јањ пружа се скоро исто тако крастифицирана источна јањска висораван. Овдје се истиче Прибељска површ и Грбовачко крашко поље, динарског правца пружања. Ту се налази и једна стална притока Јања, Глоговац, са својом дужом притоком Љушанском ријечицом (Бабин поток). Ријека Јањ је усјекла дубоку клисуру Солколину између узвишења Габежа и брда Ораховице у кречњачким и базалтним стијенама. Јањ припада седроносним ријекама, као и њена притока Глоговац. Највеће наслаге седре, наталожене у сливу ове ријеке, налазе се у селу Мујџићима гдје се налазе наслаге седре дебљине 50м
слика5 Јањска крашка висораван слика6. Поглед на кањон Јања
Природна цјелина Жупа обухвата већи дио сливног подручја ријеке Пливе који је сложене голошке грађе. Просјечна висина подручја је од 430 до 490м.н.в. Десна страна слива, од извора до Шипова претежно је грађена од верфена. Са ове стране ријеке простире се кречњачка површ Пливиски подови, а на додиру кречњака и верфена појављују се слабији извори и потоци. Лијеви слив ријеке Пливе спуштенији је од десног и геолошки грађен је претежно од неогених седимената. У горњем дијелу тока, ријека Плива прима лијеву притоку Сокочницу, која протиче кроз доломите и у својој долини прави мање седроносне наслаге. У лијевом сливу пливе налазе се површи Јасенови потоци и Ступна на којима су најзаступљеније верфенске стијене и доломити. На додиру доломита и верфенских стијена појављује се мноштво извора. На овом подручју постоји више рудних налазишта међу којима вриједи споменути: рудник гипса у Воларима и Ступној, руда бентонита у Сокоцу и Греди, Рудник мрког угља у Брђанима, доломитни грађевински пјесак у Лубову, кристални кварц на јужним падинама Лисине.
У Шиповачкој котлини, ријека Плива се пробија кроз доломите, затим се шири у верфену у којем се налазе велике наслаге гипса.На том простору Плива прима још једну своју притоку Воларницу.
слика7.поглед на Жупу туристичка разгледница
Простор општине Јајце је углавном брдско-планински, а равничарски дио је уз ријеке Пливу и Врбас. Јајце се налази на огромним наслагама седре које је ријека Плива наталожила посебно на њеном ушћу у Врбас. Околне планине су грађене од мезозјских слојева, а котлина је прекривена делувијалним и рецентним наслагама седре.Познато је да рељеф својим облицима утиче на распростирање климатских типова, а ови типови на хидрографију, тло и вегетацију. Ово је посредни утицај рељефа. Равничарски дијелови са надморским висинама од 400 до 500 м.н.в. привлачни су за насељавање и интензивне привредне дјелатности.
Планински дијелови општине Јајце обилују рудним налазиштима, богатим шумама, травнатим површинама и значајним воденим потенцијалом. Због тога су за ове дијелове карактеристичне привредне дјелатности као што су: експлоатација руда, сјеча дрвета и планинско сточарство, а поред ових активности туризам је једна од значајнијих грана привреде.
Спелеолошки објекти
Међу два најзначајнија и највећа спелеолошка објекта Пливског подручја спадају Ваганска и Соколска пећина.
Ваганска пећина налази се на сјеверном подножју планине Виторог, на пространој Јањској крашкој површи, која је са свих страна оивичена вишим динарским вијенцима.Од Стројица пећина је удаљена 4 км, а од центра Шипова 15км.
Ова пећина је изворског поријекла коју су изградиле понорске воде Купрешког поља и Виторога. Мада Ваганска пећина спада у краће спелеолошке објекте, она располаже обиљем пећинског накита, чија су специфичност сталактити и свјетлуцави искричави накит. У спелеолошком погледу у овој пећини можемо разликовати 8 цијелина:Чобанска дворана, Лисичији канал, Галерија Симе Шолаје, Јањски канали, Свечана дворана, Дворана дивова, Понорски канал и Дворана Раде Марјанца.
слика8.дворана Раде Марјанца
Једна од најдужих цијелина Ваганске пећине је Свечана дворана (58м) која са правом носи ово име јер су јој зидови и таваница изграђени од сњежно бијелог пећинског накита, у којем доминирају масивни сталактити, стубови и саливи дуж зидова. Укупна дужина истраженог пећинског система Ваганске пећине износи 420,5 м површина 1704 м2, а запремина 8500м2.У току истраживања нису откривени археолошко-палеонтолошки материјали, на мјестима гдје је предузимато откопавање.
Битно је истаћи да Ваганска пећина посједује једну специфичност ријетку врсту слијепог миша евидентираног само у неколико пећина на подручју Балкана. То је врста Barbastella barbbastelus која је заједно са још четири врсте нашла станиште у овој пећини.
Соколска пећина налази се у меандру са десне стране Сокочнице, наспрам утврђења Сокоград. Виша је од ријечног коритаоко 20м, а толико је висока и кречњачка литица изнад улаза. Улаз у пећину широк је 5,5м а висок је 5м.Дужина главног пећинског канала износи 83,5м а дужина споредних канал 12,5м што укупно чини око 95м. Укупна површина пећине износи око 529м2. Као Ваганска и Соколска пећина је изворског типа. Према овој пећини гравитирају два тока, који су некад сигурно протицали кроз пећину, а затим се њихова вода спустила дубље, у нижи хоризонт пратећи усијецање Сокочнице. Богата је такозваним зидним накитом који је по изгледу сличан накиту Ваганске пећине. Дно пећине покривено је бигреном кором, а ближе улазу глиновитим материјалом.
Ови спелеолошки објекти дају могућност туристима за посматрање и фотографисање. Обје пећине су окружене бујном вегетацијом а подручја око њих су теже приступачна а сама унутрашњост пећина није освијетљена ни уређена за било какве посјете, тако да још увијек нема услова за било какву валоризацију објеката на већем нивоу.
3.2.Климатске карактеристике подручја
Клима или поднебље је дугогогишњи режим времена изнад неког мјеста. До сазнања о клими долази се на основу дугогодишњег посматрања и праћења метеоролошких елемената и појава. Клима неког подручја зависи од низа фактора: географске ширине, надморске висине, рељефа, удаљености од мора. Метеролошке станице у Јајцу и Шипову располажу са подацима за предратни период док је у периоду од 1992-1995 год. због познатих ратних дешавања већина података уништена и загубљена.
На климу овог простора прије свега утиче положај на прелазу између планинске и котлинске области, затим надморска висина. Раније је поменуто да је најнижа тачка Шиповачког подручја ушће Јања у Пливу 440 м.н.в., а највиша В.Виторог 1907 м.н.в. Висинска разлика је 1467 м. Због свог географског положаја овдје се укрштају утицаји маритимне и континенталне климе, и као посљедица тога јављају се учестали вјетрови југо и бура. Велику препреку јачим утицајима маритимне климе представља Виторог. Рашчлањеност рељефа и велика висинска разлика условили су да овдје влада претежно планинска клима (Јањско-Бараћка висораван), а у нижим предјелима знатно блажа жупна клима (Жупа-Шиповачка котлина). Температура ваздуха је основни климатски елеменат.
Вишегодишњи ток температуре ваздуха може се пратити на основу података метеоролошке станице у Шипову за период 1966-1976 год.
У табели која слиједи износим податке о средњим мјесечним и средњим годишњим температурама ваздуха општине Шипово изражене у °С .
мјесеци 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 год
средња темп. у °С . -09 2,5
4,9 9,3 14.9 16,9 18,8 19,6 15,1 9,6 5,4 0,7 9,7
максимална темп. у °С . 3,4 7,5 10,7 15,4 21,1 23,7 26,2 25,9 22,3 16,7 11,2 5,4 15,7
минимална темп. у °С -4,5 -1,9 -0,1 3,7 7,3 10,3 11,7 12,4 8,7 3,7 0,1 -3,2 4,0
Табела 1. Средње мјесечне и средње годишње температуре ваздуха
1.графички приказ кретања средње, максималне и минималне вриједности температуре ваздуха
Табела и графикон показују да у долинско котлинском рељефу (жупи) негативну средњу мјесечну температуру ваздуха има само један мјесец у години- јануар (-0,9 °С). Средње годишње температуре ваздуха се крећу око 10 °С.
На вишим подручјима који се дижу изнад котлине- жупе због надморске висине и изложености вјетровима средње годишње и средње мјесечне температура су знатно ниже. У планинском појасу средња годишња температура треба да је равна оној која је регистована на Купресу 5,3 °С.
На Јањско-Бараћкој висоравни средња годишња температура ваздуха може се установити на поређењу података ниже станице Шипово и више станице Купрес и њихових температурних вриједности као и висинске разлике. Средња годишња температура ваздуха је 7,2°С , што је око 2,5 нижа од оне коју има жупа.
У Шипову је најтоплији август са 19,6°С . Август је топлији од јуна зато што је ријеч о брдско-планинском крају гдје зима траје дуже, па се загријавање тла помијера за један мјесец касније. Средња годишња амплитуда ваздуха Шипова је 20,5°С.
Анализирајући податке из табеле може се закључити да је прољеће хладније од јесени, а разлог томе је дуготрајна и оштра зима. Ноћи су чак и љетном периоду веома свјеже. Дужина трајања појединих годишњих доба као и средња вриједност температуре директно утичу на вегетациони период биљака, прије свега на узгој пољопривредних култура. На основу изнијетих података о температури овог краја може се закључити да је најблажа клима у Жупи (Жупна). На јањско Бараћкој висоравни клима је знатно оштрија, права оштра континентална (најближа планинској клими), док у планинском појасу клима је оштра планинска. Није ријетка појава да у овим подручјима чак и у љетном периоду падне снијег. Прољеће је веома кратко, а прелаз из тог годишњег доба у љето је веома брзо.
Један од важних климатских елемената је и влажност ваздуха . Подаци о влажности ваздуха узети су од метеролошке станице Шипово у већ поменутом периоду.
зима прољеће љето јесен
мјесеци XII I II III IV V VI VII VIII IX X XI средња годишња влажност ваздуха
релативна влажност ваздуха 82 86 75 75 71 72 76 74 77 80 81 82 78
Табела 2. средње мјесечне релативне влажности ваздуха у % и средња годишња влажност.
Из приказане табеле може се закључити да релативна влажност достиже свој максимум у зимским мјесецима што је посљедица ниских температура ваздуха.
Највећа влажност у Шипову забиљежена је у јануару 86%, а најмања у априлу 71%. Из наведених података може се закључити да је влажност ваздуха веома висока, што је посљедица јачег утицаја континенталног од маритимног климата.
Годишњи ток обланости ових простора скоро да се подудара са годишњим током релативне влажности. Разлика је у томе што је минимална релативна влажност ваздуха у прољеће, а минимална облачност љети. Најоблачније годишње доба је зими (7,1) и мјесец јануар (7,3), најведрији је мјесец јули-облачност (4,8).
На подручју општине Шипово честа је појава магле нарочито у јесен. Магловитих дана има више у долинско котлинској област (Жупа), а мање на просторима Јањске висоравни.
Овај простор обилује знатном количином падавина, што је узроковано брдско-планинским рељефом, великом количином влаге у атмосфери, као и великим шумским пространствима. Средњи мјесечни максимум падавина забиљежен је у јулу (97,5мм), а минимум у фебруару (52,6мм). Средња годишња количина падавина у Шиповачкој котлини је 959,8мм. У вишим предјелима количина падавина је знатно већа. На овим просторима честе су градоносне кише праћене снажним муњама и грмљавином.
Вјетар представља хоризонтално кретање ваздуха из подручја високог ка подручју ниског ваздушног притиска. Ови крајеви су веома вјетровити, а вјетрови дувају у свим годишњим добима. На овом простору укрштају се маритимне и континенталне ваздушне масе. Под утицајем ових ваздушних маса настају вјетрови различитих смјерова и јачина. Вјетар који настаје под утицајем маритимних ваздушних маса у народу је познат као ,,југо“ или ,,југовина“, а вјетар којег проузрокују континенталне ваздушне масе народ зове ,,бура“.
Релативна близина мора (око 85км ваздушне линије ) знатно утиче на струјања ваздуха на овом подручју, али ипак преовладавју континентална струјања ваздушних маса. Вјетрови који дувају са сјевера и запада су хладнији и утичу на снижавање температура на овом подручју, док вјетрови који дувају са југа доносе пораст температура и посебно крајем зиме утичу на отапање снијега што доводи до пораста воде у ријечним коритима. Поред ова два главна вјетра овдје су познати још неки вјетрови који добијају називе по правцима одакле дувају. Тако се издвајају ,,гламочак“ (са запада од Гламоча), ,,сунчаник“ или ,,источњак“, у топлијем дијелу године (прољеће, љето) чести су вјетрови ,,развигорац“, који се јавља почетком прољећа, и палац, који се јавља крајем љета и веома је топао и исушује земљиште.
Климатске карактеристике општине Јајце се не разликују битније од климатских карактеристика општине Шипово због релативне близине (25км) те због сличних рељефних карактеристика. Јајце као котлински и долински град има умјерено континенталну климу, одликује се топлим љетима и хладним зимама. Средња годишња температура износи око 10°С. Најхладнији је мјесец јануар са средњом мјесечном температуром од -0,3°С, а најтоплији мјесец је јули са средњом мјесечном температуром од 19,3°С за 1989.
година 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 просјечна годишња
1987 -3,2 2,5 0,6 10,1 13,3 18,4 22,4 19,7 19,6 12,5 6,7 1,8 10,3
1988 3,7 3,5 4,3 10,1 15,2 17,4 22,2 20,9 15,8 11,3 0,9 0,3 10,5
просјечне вриједности температура ваздуха општине Јајце за 1987 и 1988год.
извор:Статистички годишњак БиХ 1989год. Сарајево, група аутора
Годишња количина падавина је око 939мм. Највећа количина падавина је у јуну, а најмања у марту, што повољно утиче на пољопривреду, шумарство, хидрографски потенцијал
Вјетрови нису толико чести јер подручје Јајца није изложено јаким и дуготрајним струјањима и углавном се смјењују вјетрови са сјевера-континентална струјања и вјетрови са мора маритивне ваздушне струје. Инсолација се креће од 800-2000 сати годишње. Честе су и појаве магле због котлинског положаја и близине водених површина (Пливска језера).
година 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 просјечна годишња
1987 60 38 64 62 53 25 42 29 53 24 53 42 545
1988 54 76 135 56 59 82 23 67 125 38 125 66 906
табела бр: Просјечна количина падавина у л/м2 општину Јајце 1987-1988 год.
3.3.Хидролошке карактеристике подручја
Главни туристички потенцијал овог подручја су свакако водени токови и њихова околина а ријека Плива је свакако на првом мјесту па ћу томе посветити посебну пажњу.
Плива извире у мјесту Пљева око 7,5 км узводно од Шипова. Плива је добила име по производу који се добија вршидбом жита. Према тумачењу мјештана за вријеме вршидбе жита у неком Гламочком селу јака киша је са ,,армана“ однијела све жито са пљевом, која је пропала заједно са водом у понор и подземним путем доспјела до врела ријеке Пливе у народу ,,Пљеве“ по чему су ова врела прозвана ,,Пљевска врела“.Становници који живе у горњем и средњем току ове ријеке називају је искључиво Пљева. На топографским картама које су радили аустроугари из којих су топографски и други називи пренесени и у новије карте име ове ријеке је означено као Плива, вјероватно су то име картографи преузели од католичких свештеника у Јајцу који су говорили икавским нарјечјем. Тим путем је име Плива доспјело у савремену администрацију, као и у средства јавног информисања, па је тако и прихваћено.
Плива је брдско планинска ријека, извире у западном дијелу општине Шипово испод планине Јастребњак из јаких крашких извора. Извориште ријеке се састоји из три огромна подземна извора. Два извора се појављују у виду снажних крашких врела испод кречњачких заравни са источне стране Пљевски, а са западне Драгинићки подови од којих се формирају два одвојена тока која граде ријеку Пливу након 1км тока.
извор пливе фото Мирослав Милановић
Вода западних врела је увијек бистра и хладна а источна врела (дошловово врело) даје већу количину воде од западних. Главно врело избија из пећине, која се налази у једној масивној кречњачкој стијени (висина 15м). Ови извори су смјештени на 489 м.н.в и дају воду велике снаге протока од 4 до 15 м3/s. Температура воде на извору је између 7 и 8С° што је чини за идеално рибље станиште. Треће, мање врело, такозвано врело код млина, има температуру воде за 2 С° вишу од горе поменутих врела и доста је мање издашности него друга два врела. Дужина тока Пливе је 29,5 км са висинском разликом од извора до ушћа од 114 м. а површина слива износи 1350 км2. У свом горњем току ријека је чиста и брза са малим дубинама док низводно од Шипова Плива је равничарска ријека мирна и већих дубина. Горњи ток остаје чист током већег дијела године, док у доњем току Плива се замути у вријеме киша и топљења сњегова.
Плива код моста у пљеви фото Мирослав Милановић
На прелазу из средњег у доњи ток ријека Плива скреће под углом од 90° степени код општине Језеро из сјевероисточног правца на исток, и од мјеста њеног скретања њена долина је низводно у дужини од 6км је ујезерна. На том простору се налазе Велико (горње) и Мало (доње) језеро. Велико језеро је уклијештено између брда Ћусине и села Заскопља, а Мало је продужетак Великог језера.
Пливска језера су по постанку, као и неким другим карактеристикама, најсличнија Плитвичким језерима. Она су примјер проточних језера, која су уклопљена у ријеку, из које прикупљену воду поново шаљу низводно у исту ријеку. Та природна појава је ријетка, не само код нас, него и у свијету, па ова језера спадају у географску индивидуалност Пљевског краја и шире. Премда се језера налазе на ријеци она ипак нису искључиво ријечног постанка. На њихов постанак дјеловало је више сила (тектоника и флувијално крашка-ерозија). Тектоника је изградила базене ових језера, а крашка ерозија их је доградила и још их дограђује.
Дубина од 36,2 м., која је констатована у Великом језеру (према неким мјерењима и 38,5м) дјело је тектонских сила. Седрене прегаче које се налазе између Великог и Малог језера дјело су флувијално-крашких процеса.
Овдје треба напоменути да се ријека Плива, од мјеста Језера, прилагођава уздужном правцу пружања слојева, гдје се најприје мало проширује и гради делту да би иза тог прерасла у језеро.
Код села Заскопља њена долина се сужава, јер наилази на попречне слојеве, које окомито сијече и прави живописне слапове. Ове пречаге на којима се појављују слапови, представљају природне уставе иза којих се акумулиура вода.
велико Пливско језеро фото Мирослав Милановић
Велико Пливско језеро је у народу овог краја познато под називом Ђол.
Његова површина се мијења зависно од водостаја Пливе. То се исто односи и на Мало језеро. Дужина Великог језера, према мјерењима на топографској карти Јајце 2, лист 100, размјер 1:50 000, износи 5 км, а ширина 0,65км, док му је површина 2,35 км2.
Мало Пливско језеро је дугачко 900 м, а широко 300м. Дубина му је 16м., а површина 0,15км2. Димензије Пливских језера није лако прецизније утврдити, јер ниво воде у њима колеба, па се њихове граничне линије помјерају.
Према мјерењима највиши водостаји Великог, а тиме и Малог језера су у априлу 66цм, а најнижи у августу 23цм. Средња годишња амплитуда водостаја износи 43цм. Може се закључити да је водни биланс доста уједначен током цијеле године, а запремина воде озноси 210 милиона м3.Пливска језера леже на палеозојској подлози.
мало Пливско језеро
С лијеве стране окружују их тријаски кречњаци и доломити. Велико језеро има дно скоро равно и само мало нагнуто према истоку у правцу тока Пливе. Једино се на његовој источној страни појављују мањи седрени гребени. Дужина обалске линије Великог језера је 8,4 км а Малог 2,3км. Обале језера су веома приступачне осим на мјестима која су обрасла барским биљем. Ова два језера раздваја седрена пречага која је дјело флувијално крашких процеса.
Ријека плива и водопад
Ове седрене пречаге се појављују и у доњем току ријеке Пливе на самом улазу у Јајце гдје прави седроносне пречаге, на ушћу у Врбас гдје је настао предиван водопад висине 27,5 м. Седру стварају маховине и алге одређеног типа у слаткој води.Распрострањеност седре је велика и велики дио града Јајца лежи на њој. Раније је процес стварања седре био интензивнији од процеса ерозије штоје видљиво по горњим хоризонтима седре чија кота достиже велику висину.Шездесетих година 20.вијека овај процес је интезивиран што је доказано мјерењима која су вршена 1952. и 1957. за седам година ниво ријеке је утонуо укупно седам метара, исти процес се десио и на круни водопада.
Водопад представлја саставни дио цјелокупног седреног подручја. Налази се са јужне стране града, одмах на ушћу ријеке Пливе у Врбас.Висина овог природног феномена износи 20 м.
Услијед више фактора кроз историју је долазило до његовог урушавања а последњи пут 2000.године. Ове појаве везане су за онечишћење вода , нерегулисан доток воде те интервенције на кориту ријеке Пливе узводно од објекта водопада, ранију неконтролисинау експлоатацију седре.
Некад су се воде Пливе директно улијевале у Врбас, што је видљиво из старих фотографија Града Јајца.1947 год. је дошло до урушавања дијела водопада у дужини од 30м, због високог ерозјског потенцијала материјала тла којим протиче ријека Плива. Уовом случају услијед неповољних хидролошких увјета дошло је до деградације седре, одношења материјала и врло изражених ерозјских појава на кориту и подручју водопада.
водопад данас водопад ноћу
водопад 1879 водопад без воде 1999
Ријеку Пливу карактеришу специфична геолошка грађа терена и специфични морфолошки и хидролошки услови.
Досадашњим истраживаљима утврђено је да се Пливско језеро са својом околином, у првом реду изворима ријеке Пливе и Јања, водопадима код Букве и Соколине , клисуром Јања са богатом орнитофауном, те низ каскада и млинова те многобројни природни пејзажи , околне шуме и ливаде са ријетком и недирнутом флором и фауном сачињавају једну ванредну природну цијелину.
Својства воде Пливских Језера
По природним својствима вода Пливских језера се не разликује битније од воде других проточних језера. Она показује слабу киселу реакцију због садржаја киселине настале од хумуса. Брзина воде при ниском водостају је 1 до 4 дм на сат. Проточност воде је велика. Плива сваки секунд у њих унесе 39м3 воде. Температура воде језера, слично температури воде Пливе, је доста ниска и није баш погодна за купање ни у љетном периоду посебно на Великом језеру. Средња годишња температура ваздуха у рејону Пливских језера је 9,9 С°, а температура воде измјерена у 18ч. на Великом пливском језеру 20.7.1998.г. је 21 С°, а температура Малог језера је у просјеку за 4 до 5 С° виша од температура Великог језера. Вода је најхладнија у јануару кад је измјерена температура од 3,4 С°, а дешава се да у периоду екстремно ниских температура површина језера заледи. Вода Пливских језера је изразито чиста, максимална провидност Великог језера је 16м., а малог 7,8м. Вода је зеленкасте боје.
седране наслаге о кориту Пливе фото Мирослав Милановић
Притоке ријеке Пливе
Ријека Плива има доста притока у свом горњем току од којих је важно споменути највећу - ријека Јањ.Дужина тока ријеке Јањ кроз подручје јањске висоравни је 14,5 км док је њена укупна дужина 31 км, са висинском разликом од 194,5 м док површина слива износи 366 м2. Јањско врло је изразито пећинског типа, врело избија испод масивне стијене тријаског кречњака на надморској висини 642 м. Од овог врела се формира ријека Јањ, која у ствари представља продужетак ријеке Ваганац. Извориште је снажно и постојано са максималном издашношћу крајем јесени од 10м3/с а минимална издашност је крајем љета и износи 0,2м3/с.Температура воде се креће од 7,5°С до 8,8°С. Ријека се пружа у правцу југоисток-сјеверозапад и посједује живописан ријечни току коме се смјењују клисуре и кањони.
поглед на кањон ријекеЈањ
Сам слив ријеке Јањ има велике висинске разлике што условљава промјењив ток брзака и мањих водопада до равничарског тока, а у самом доњем току код ушћа грана се у више кракова и чини интересантан природни призор Јањске отоке, које красе љепотом овај предио.Јањске отоке су једно од природних чуда крашког свијета, настале су таложењем дебелих наслага седре на потезу дугачком 825м преко којих се Јањ расипа на многобројне рукавце и млазеве, да би затим саздао низ каскада укупне висине око 60м.
Јањске отоке фото Мирослав Милановић
Од осталих притока ријеке Пливе спомену ћу највеће: Лубовица, Воларица, Јошавка те потоци Сланац, Зекића поток, Брђански поток, Гушчевина, Сува врела,Врбица итд.
Квалитет воде ријеке Пливе
Квалитет површинских дијелова воде зависи од атмосферских падавина, наноса, насељености и развоја индустрије у сливном подручју. Стање квалитета воде Пливе је на задовољавајућем нивоу. Нажалост континуираног мониторинга квалитета воде нема. Испитивања о физичко-хемијским и микробиолошким параметрима ријеке Пливе рађена су на четири локације 1986, 1992, 1995. Тадашњи резултати показали су да је квалитет воде задовољавајући и спада у прву категорију квалитета водотока али треба поменути да је евидентан и утицај отпадних вода које се без предходне прераде пуштају у Пливу, па је евидентирано и присуство колифорних бактерија на појединим локалитетима.
Радни тим завода за здравствену заштиту Мостар радио је на три мјеста анализу воде и утврдио је да што се тиче хемијско-физичких праметара узорци задовољавају критеријуме
I категорије квалитета водотока, а бактеријолошка обрада узорака показала је да се ради о узорцима који задовољавају II категорију квалитета воде.
3.4. Флора и фауна
Простори бивше Југославије по броју биљних и животињских врста убрајају се међу најбогатије просторе Европе. Велика разноврсност настала је као посљедица разноврсних природних услова који се мијењају од мјеста до мјеста. Биљни свијет условљен је саставом земљишта, климатским условима и надморском висином.
Простор око ријеке Пливе има веома разноврсну флору и фауну. Због утицаја надморске висине на овим просторима можемо издвојити висинско-вегетационе појасеве. У области ниже предионе цјелине (жупа) коју карактерише доста воде и блага жупна клима, распрострањене су оранице и ливаде. Оранице су засијане различитим пољопривредним културама као што су: кукуруз, пшеница, различито поврће. Повољни су услови за узгој воћа па овдје успијева шљива, трешња, крушка и јабука.
Појас ливада је веома важан као извор најзначајније хране за стоку у зимском периоду.
Уз ријеку Пливу, гдје је веома влажно земљиште јављају се тзв. поплавне шуме топола и врба, као и барска вегетација. Брежуљкасто планински оквир Пливске долине обрастао је листопадним шумама. Први појас шума чине храстово-грабова шума. На овим просторима карактеристичне су двије врсте храста, храст китњак и храст лужњак. Ове се шуме постепено са висином смјењују у букове шуме. Поред храста букве и граба на овим просторима срећемо јавор, клен, јасен, брезу, липу.
У шумској стељи расту маховине, папрати, лишајеви, гљиве и многе друге зељасте биљке: висибаба, шафран, шумарица, јагорчевина.
Најчешће између вртача расте жбунасто растиње (грмље) као што су лијеска дријен, глог, трњина.
ливадске биљке
На Виторогу се простире појас четинара. Најзаступљенији су бор, јела и смрча. Ови простори су богати шумским дивљим плодовима као што су јагоде, малине и купине.
Треба напоменути да се на просторима Јања налази четврти прашумски резерват у Европи. Смјештен је у источном дијелу овог краја у залеђу села Љуше и Прибељаца, простирући се на површини од 315ха. Издваја се као оаза унутар пространог шумског комплекса и остатак је терцијарне и плеистоцене флоре. Поред богатства флором , овај крај се истиче и разноврсном фауном. Листопадне и четинарске шуме су станишта бројних дивљих животиња јелен, срна, куна, вук, дивља свиња, лисица, медвјед, зец...
Од птица најчешће се срећу врапци, свраке, вране, сова, јастреб, орао, дивља патка и гуска те многобројне врсте птица селица које често свраћају на пливска језера као привремена станишта на путу ка југу. Од гмизаваца које срећемо на овим просторима су најчешћи сиви гуштер и зелембаћ, те змије отровнице шарка и поскок.
Бистра ријека као што је Плива станиште је бројних водених животиња, а нарочито риба попут пастрмке... О овоме ће касније бити више ријечи јер риболов заузима посебно мјесто у туристичкој понуди овог краја.
4. Антропогени туристички мотиви
4.1.Етносоцијални мотиви
Kултурни идентитет горњег дијела слива Пливе је препознатљив по етно мотивима Јањске висоравни. Иако многе специфичности овог краја као што су исхрана и народна ношња, те обичаји и вјеровања, полако падају у заборав. Сачувани су битни елементи по којима је Јањ и његова околина својеврстан етно музеј горњег дијела Пливског слива. Народна ношња коју су носили становници овог краја изгубила је своју намјену више се не користи као одјевни предмет већ се чува као сувенир. Изузетак је Стројички крај гдје се народна ношња облачи приликом црквених зборова. Према казивању старијих становника ношње ових карајева, не само да су се разликовале на мушку и женску, већ се и женска одјећа разликовала између одјеће за дјевојке и одјеће за удате жене. Кућна радиност је била једини начин израђивања одјевних предмета народне ношње. Одјевни предмети су израђивани од тканине која је ручно тката од конопље (која се узгајала на овим подручјима), те од вуне и коже. Разлика између женске ношње за дјевојке и одане жене је била у томе што су дјевојке носиле капе и огрлице од сребра на прсима (гердани) за разлику од удатих жена које су умјесто капа носиле бошче-врста мараме. Женска ношња још се састојала од дугачке кошуље преко које се носила вунена пречага и јелек преко груди, а преко јелека се облачио зобун.
Чарапе су плетене од вуне и често су биле везом ишаране различитим мотивима. Обућу су представљали опанци који су прављени од опуте, која се кројила од суве овчије коже и због тога су се опанци звали опутњаци.
женска народна ношња јањско коло
Мушка народна ношња се састојала од кошуље, преко које су се везивали вуненим појасом и од прслука (јегерма). У зимском периоду преко јегерме се облачио копаран (капут), а понекад и кожун од овчије вуне. Капа је била свилена, црне боје и често је украшавана везом.
Што се тиче народних обичаја до данас су са мањим промјенама сачувани славски обичаји, машале и чароичади...
4.2.Обичаји и вјеровања
Славски обичаји заузимају значајно мјесто у животу српског живља овог краја. Обичај слављења крсне славе одржава се сваке године на дан свеца, који је заштитник дома и којем се упућују молитве за здравље и срећу укућана. Домаћин износи пред госте три хљеба, пали једну свијећу, потом се чита славска молитва послије које се узима кољиво (скухана пшеница) и пију се три ракије. Послије тога славник ломи славски колач-хљеб уз обавезну здравицу и гости сједају. Иначе славска трпеза је обилна и састоји се од домаћих, брижно спремљених јела као што су: сарма, супа, сухо месо, печена свињетина, пите, колачи итд.
Још један од очуваних обичаја су машале. Оне се праве од дрвета и пале се уочи Петрова. Док је стока била бројнија и држала се у торовима чобани би са машалама обилазили око њих, при чему би угарке остављали поред торова да заштите стоку од дивљих звијери и болести. Чаројичани су се звале групе мушкараца које су прерушени у несвакидашњу ношњу и са звонима обилазе куће уочи малог Никољдана. При томе домаћини их дарују различитим одјевним предметима и храном. Послије обиласка окупљају се на једном мјесту гдје се чита молитва, пјева и весели до касно у ноћ.
4.3.Културно-историјски мотиви на подручју
Најзначајнији мотиви и праве туристичке атракције у долини Пливе су Сокол (Соколград), манастир Глоговац, те стари град Јајце односно Јајачка тврђава као својеврстан музеј на отвореном.
Соколград је један од најзначајнијих споменика средњег вијека у долини Пливе, чије се рушевине налазе у Сокоцу изнад врлетног кањона ријеке Сокочнице. Ова тврђава, чије име означава још и „соколов камен“ била је поприште многих освајања. Постоје нека археолошка испитивања која показују да је Соколград постојао још у XIII вијеку кад се спомиње као војно утврђење.
изглед једне од кула Соколграда и бакрорез из 10.вијека
Соколград је у почетку имао двије одбрамбене куле, мало двориште, а касније током времена изграђени су ојачани бедеми са још 7 кула. Овај објекат је сачуван данас само у темељима. Последњи пут је Соколград кориштен као ратно утврђење 1833.год у борби против Турака и од тада је препуштен зубу времена. У близини Соколграда налази се Соколска пећина, кањон ријеке Сокочнице. Сокол данас представља угодно излетиште одакле се пружа величанствен поглед на долину Пливе. Чланови планинарског друштва Виторог су очистили „горњи град“ од сувишног растиња, уредили простор и тиме овај простор приближили излетницима.
сокоград данас
Манастир Глоговац је средњовјековни манастир који је био рушен од стране турака 1463.године. За вријеме Омер –паше Латаса (1868/69) манастир је обновљен и освећен од стране митрополита дабробосанског Дионисија Милојевића. Манастир је запаљен 1944.године а након рата комунистичка власта је забранила окупљање народа у овом манастиру а све спаљене објекте уништила.Заузимањем епископа Василија духовни живот у манастиру Глоговац започео је у другој половини 50-тих година, а сама црква је обновљена 1965/66 год., 1991 год. обнавља се „Јањски сабор“ код Глоговца. Реконструкција самог храма манастира започета је 1999.год. и још увијек траје.Манастир Глоговац посвећен је Св. Великомученику Георгију.
Манастир Глоговац је изграђен код истоимене ријечице , а окружен је шумом тако да се налази у потпуној тишини. Одмах до манастира постоје терени који су предвиђени за камповање и одмор оних који дођу да посјете манастир.Сваке године почетком јула, око манастира се окупљају становници околних села али и из оближњих градова скупљају се на традиционалном збору. Овај манастир вриједи посјетити како због његових сакралних вриједности тако и због окружења у којем се налази.За оне који хоће да се одморе од буке и желе да бораве у природи, околина манастира
манастир Глоговац манастир Глоговац за вријеме Сабора
Глоговца пружа све услове за овакав вид рекреације.У плану је изградња мањих објеката у близини манастира гдје би могао да се пружа смјештај посјетиоцима који желе да остану дуже овдје а да не нарушавају мир манастирског живота.
4.3.1.Културно историјски мотиви на подручј у града Јајца
Јајце као својеврсан музеј на отвореном некад је зват и ”град вијекова”пружа нам најбољу слику развоја овог подручја кроз вијекове.Богато културно наслеђе које кроз вјекове свог настанка свједочи о важности ове регије у историји Босне и Херцеговине је битна карактеристика за развој туризма на овом подручју.
На подручју града Јајца и околине евидентиран су споменици културе из античког периода: римско насеље, римско утврђење, римски храм,и касноантичка гробница, утврђње, из средњевјековног периода надгробни споменици, некрополе, Торањ и црква св.Луке, град Винац, град Јајце праисторијско, римско и касноантичко насеље из османског периода потичу сакрални објекти :Чаршијска џамија , Синанбегова џамија, Шамића џамија, Диздарева џамија,Ибрахим-бегова џамија, Римокатоличка црква у варошици.Из аустроугарског периода датира црква св.Ивана Крститеља у Подмилачју.
Праисторија
Остаци материјалне културе и писани извори говоре да је долина Пливе и Врбаса насељена још у праисторијском периоду. Данашње градско подручје било је насељено у млађем неолиту, а сматра се да је човјек овдје живио и раније.На десној обали Пливе у пећинама близу водопада пронађено је оружје од камена, костију и дрвета.
Римски период
Римско насеље се највјероватније налазило на истом мјесту са утврђењем на врху брда гдје се налази данашња тврђава и стамбеним објектима испод ње,
На десној обали Пливе нађени су остатци римске циглане непознатог капацитета а на супротној страни града такође ван средњевјековних градских зидина је храм бога Митре који датира из IV вијека наше ере.
остаци из римског перида
Седњи вијек
У овом периоду је настала већина споменика који су и данас сачувани од зуба времена.
Црква св.Марије са торњем св.Луке се налази унутар историјске језгре Јајца у подножју тврђаве. Објекат је прошао кроз неколико грађевинских фаза.Са обзиром на слојевитост и временитост објекта , бројна прекрајања и рушења којима је био изложен у току свог постојања није могуће поуздано утбрдити првобитни облик објекта.Предпоставља се да је први облик објекта био једноставна једнобродна базилика са одликама романичког стила, једноставна проповједничка црква са широким бродом и правоугаоним издуженим холом(светилиштем) на чијем крају је стајао олтар прислоњен уз зид.Црква је адаптирана у џамију почетком XVI вијека. корисила се све до пожара 1832. године.
торанј.св луке
Катакомбе су исклесане у живој стијени, налазе се унутар градских зидина испод платоа који се налази између Медвјед-куле и Цркве св.Марије са торњем св Луке у просторној цијелини у којој је током историје издрађен већи број сакралних објеката (црква, фрањевачки самостан и грпбље).Овај историјски споменик је подземна грађевина и по основој диспозицији слична је цркви. Главне просторије су:нартекс, баптистериј, са крстионицама, наос, презбитериј са олтарним дијелом.Оријентација катакомби је југ-сјевер а улаз у објекат се налази са јужне стране.
улаз у катакомбе унутрашњост каткомби
Јајачка тврђава
Тврђава се налази на надморској висини од 470м на бријегу који доминира у самом центру града.О времену градње тврђаве стручњаци имају различита мишљења. Сви се слажу да је изграђена у периоду од XIII вијека до друге половине XIV вијека.Тврђава има облик неправилног четвероуглa, узрокованог конфигурациом земљишта.Насјеверозападном и југоисточном углу су двије јаке четворостране куле а изгледа да је једна кула првобитно била и у сјевероисточном углу. Обим тврђаве је 260м, а површина 4800м2 .
тлоцрт Јајачке тврђаве тврђава данас
Сахат кула
Сахат кула се налази у „горњем граду“ у такозваној горњој махали, кула је саграђена у средњем вијеку, као истурена кула испред тврђаве.Предпоставља се да је грађена у средњем вијеку ѕа вријеме владавине Хрвоја Вукчића Хрватинића.Кула је сачињавала у цијелини карактер средњевјековне улазне куле према доњем дијелу града, што је видљиво из положаја овог објекта.
Назив сахат кула није адекватан овој грађевини јер нема никаквих званичних података о сату који је евентуално стајао на том мјесту, нити је торањ саграђен са том намјеном, мада се према казивањима извјесног Хаџе Шећирћехајића наводи податак да је објекат за вријеме османске управе преиначен у сахат кулу и да је сатни механизам био окачен изнад капије, на луку са источне стране. Након аустроугарске окупације аустроугарски војници су сат и звоно однијели.Сахат кула у Јајцу представља типичан фортификациони објекат неправилног правоуглог облика димензија 10,50 х 9,00 м .Зидови су од ломњеног камена, на неки мјестима дебљине и до 3,50м.Као везивно средство кориштен је кречни маклтер.Има двоја врата лучног облика једна са источне и један са западне стране кроз која се улази у централни простор велике висине.
сахат кула
Медвјед кула
Медвјед кула се налази у непосредној близини катакомби и цркве св.Марије и торња св.Луке.Изграђена је око половине XV вијека у вријеме пада боснске државе под турску власт.Кула припада типу одбрамбених кула које се почињу градити појавом ватреног оружја.Она је била евентуална задња оступница барниоца града и чувала је приступ граду нса запада.Са њеног врха могло се пратити кретање непријатеља из тог смијера.Ова кула је млађа од западног бедема и дебљина њених зидова је од 4,70м до 6м.При градњи је кориштен кречни малтер и седрена прашина.Осим улаза који се налазио у горњем нивоу била су још три отвора која су кориштена као пушкарнице.Четвртасти прозори на кули изграђени су у стилу касне готике. Око 1890. године пробијени су улаз и степенице уз кулу. У II свјетском рату пробијен је улаз у приземље куле .
медвјед кула
Травничка капија представља јужни улаз у стари град Јајце.Назива се још и Пливска, Доња и Јужна..Падом под турску управу Јајце губи стратешки значај који је дуго имало.
Утом периоду је изграђена ова кула као типични облик „османске капи-куле“ грађна је крајем XVII и почетком XVIII вијека.То је једина кула Јајачке тврђаве која има камен свод изнад приземља.У близини ове капије саграђен је мост преко ријеке Пливе.Мост је био од великог значаја за кретање војске из централне босне.Терен испод ове капије је био заштићен широким јарцима и покретним мостовима.Травничка капија има правоугаону основу димензија 8,75 x 9,10 м. Зидана је ломљеним каменом гдје су дебљина зидова од 1,30м до 3,30 м.На спрату се налази једна просторија у којој је вјероватно била смјештена стража.Према југу, сјеверу и истоку је имала пушкарнице .
Травничка капија
Јајачка традиционална кућа.
Стамбена кућа је најчешће грађена од лаких материјала, с тим да је само приземље грађено од чвршћих материјала.У већини случајева овдје је ријеч о каменим зидовима, јер осим конструктивне улоге овим зидовима се савлађују неправилности и нагиб терена.Приземље објекта је доста затворено и свјетлост унутар њега улази кроз мале отворе прозора и врата.Спрат је често са са дрвеним стубовима одвојен од приземља и испуњен даском и седром.Са низовима прозора овај простор је потпуно прозрачен и освијетљен. Композицију куће завршава четвероводни кров.Кућа се затвара двориштем али се поставља на терен тако да се ослободе што шири видици.Право на видик је правило које се у у оријенталној стамбеној архитектури чврсто поштује.Кућа је опет стално промијењива она се дограђује и преграђује по потреби породице.По својој унутрашњој организацији потпуно је супротна западном концепту.Насупрот концепта код кога сваки простор добија своју сталну функцију код оријенталног типа сваки простор је ораганизован тако да може послужити већем броју функција.Дугачка сећија по ободу собе и уграђен плакар-мусандер, о коме у коме је и керамичка пећ и мало купатило, једини стални намјештај.
У слободној средини собе која је прекривена ћилимом једе се, спава и борави. Душеци и плитки округли столови-софе постављају се и помичу према потреби.
Повећањем броја просторија кућа се недијели по садржајима већ на зимски боравак у топлом и масивном приземљу и љетни боравак на прозрачном и сунчаном спрату, затим на мушки и женски дио итд. али бројност соба не мијења њихову универзалност.
унутрашњост куће примјери старе Јајачке куће
Стамбена зона у Јајцу кружно се шири око тврђаве али највећим дијелом заузима падину испод тврђаве посебно њено историјско језгро.
Ова типична архитектура израсла из неповољног терена и каменитог приземља са кречно бијелом хоризонталом спрата и нанизаним прозорима те стрмим четвртастим динарским кровом покривеним шиндром, колико год била сиромашна у употребљеним материјалима толико је богата по својој универзалности и вриједности као јединствен мотив на разгледници Града јајца.
Аустријском окупациом се напушта концепт оријенталне градње и почиње ново раздобље у развоју архитектуре града Јајца.
4.4.Друштвене карактеристике подручја историјат насељавања
Историјат општине Шипово
Подручје долине Пливе је било настањено од давнина на што доказују многобројни културно-историјски споменици.Постоји докази да је овај крај био настањен Илирима још у каснобронзаном и раном жељезном добу (1500-500год.п.н.е). Бројне градине и насеља су остале на овом подручју као свједоци прошлих времена.Једна од таквих градина је Глоговачка у којој су пронађени дијелови грнчарије и римски новац.На подручју Шиповачке општине у римско доба развио се значајан градски центар, који је био значајна путна станица на римској цести која је повезивал Јадранско приморје са подунављем. Уз ову цесту пронађен је један од најстаријих римских натписа у Босни уклесан у кањону Ваганца. Предпоставља се да је насеље уништено најездом авара 597 год.
Словенско становништво се досељава на ове просторе почетком VII вијека.Из списа византиског цара Константина Порфирогенита (X вијек)сазнаје се да је у сливу Пливе постојала жупа под називом Плеба (од римског града Пелве).
У састав босне ова област је ушла почетком XIV вијека.Из овог периода остали су бројни споменици материјалне културе, од који су најважнија мраморја (стећци). Пронађено је око 1114 примјерака на 35 локалитета.У народу су познати као „грчко гробље“. Најљепши примјерци су пронађени у Подосоју и Бабићима.
остатци из римског периода
Најзначајнији средњевјковни споменик у горњем току Пливе је свакако већ споменути Сокоград који је прво припадао босанском краљу Стјепану Томашевићу, да би пао у мађарске руке средином ХV вијека.Затим га турци заузимају заузимају 1521. и напуштају 1833.год.Послије аустоугарске управе овај простор је био укључен у Врбаску бановину за вријеме Краљевине СХС.За вријеме другог свјетског рата Шипово је више пута спаљено и уништено.Послије рата је обновљено али укидањем ускотрачне пруде долази до сиромашења и одлива становништва са овог подручја.У последњем рату Шипово је претрпјело велика разарања и пустошење јер је 1995 год.било привремено окупирано.Дејтонским споразумом је враћено у оквире РС и становништво се постепено враћа и порушени објекти се обављају.То је процес који и данас траје, привреда је на кољенима па се управо у развоју туризма може гледати будућност овог краја.
Историјат општине Јајце
Насељавање овог краја почиње још у праисторијском периоду о чему је већ било ријечи, пронађени су бројни материјални остаци који свједоче о животу на овом подручју.Јајце је било насањено и у античком и римском периоду што се може заклјучити из бројних грађевина које потичу управо из тог периода (храм бога Митраса).
Јајце и данас носи епитет „Краљевски град“ јер је било престоница Босанске државе послије смрти Хрвоја Вукчића 1416.У Јајцу је највише боравио краљ Томо који је умро 1441.год.
Хрвоје Вукчић
Послије његове смрти за краља се крунише његов син Стјепан Томашевић, који је као и отац напустио стару вјеру и прешао на католичанство.
По наговору папе и мађарског краља, Стјепан је одбио данак султану. Као освету Мехмед II освајач кренуо је убрзо на Јајце да зароби краља.
Султана су подржавали Бошњаци који су били незадовољни краљевим насилним увођењем католичанства.
Краљ је побјегао у Кључ али га је Мехмед-паша ухватио на превару потом довео у Јајце гдје је и убијен.
Падом босне под турску управу запријетила је опасност Угарској и Хрватској. Мађарски краљ Матија Корвин 1463 год.започео је велики војни поход и убрзо заузео Јајце. Турци се повлаче у тврђаву и послије пар мјесеци ипак се предају.Јајце постаје центар новоосноване Јајачке бановине 1527.год.
Исте године Хусреф-бег поново осваја Јајце и оно губи значај тврђаве и постаје касаба.Турци су јајачку бановину припојили Босанском санџаку.
У турском периоду Јајце је било често жртва пожара (горјело је три пута од 1463 до 1660.год) Почетком XVIII вијека „Јајце је зидани град са тврђавом, која је боља него икоја друга у свој Босни те је опсегом нешто мање од Задра“
Крајем XIX и почетком XX вијека, Берлинским конгресом 1878.год Аустро-Угарска је добила право да окупира Босну и Херцеговину. Леополдов пук је 7.августа 1878.год ушао у Јајце. Да би могла експлоатисати рудна богатства у долини Пливе и Врбаса, Аустро-Угарска гради саобраћајнице. Године 1895 у погон је пуштена пруга уског колосијека Лашва-Јајце.У вријеме Аустро-Угарске Јајце се развија као индустријски град.
У вријеме Краљевине Југославије (1918-1941) Јајце је било средишта среза, а у другом свјетско рату у гарду је одржано друго засједање АВНОЈ-а 29.новембра 1943.год.кад је створена СФРЈ.Дом АВНОЈ-а је касније претворен у музеј у коме је изложен материјал везан ѕа друго засједање АВНОЈ-а.У последњем рату ова зграда је уништена и више нема првобитну функцију Од краја другог свјетског рата Јајце се развија у политичко економско, културно и спортско средиште овог краја.
Године 1984 Јајце је проглашено за најуређеније туристичко мјесто у СФРЈ и носило епитет континенталног Дубровника.
Јајце је у последњем рату претрпило тешка оштећења јер је више пута прелазило из руке у руку. Културна добра су значајно оштећена и требаће доста времена да се врати стари сјај града на Пливи и Врбасу.
5. Материјална основа туризма
5.1.Смјештајни капацитети
Ифраструктура је свакако један од најбитнији предуслова за било какав развој туризма у подручју Пливске регије. Да би туристичка понуда била конкурентна на тржишту потребно је детаљно реконструисати постојеће и изградити нове смјештајне јединице.
У опшинини Шипово трнутно постоји само један снјештајни објекат хотелског типа а то је хотел Јањ.
Хотел Јањ
Овај хотел се налази на самом ушћу ријеке Јањ у ријеку Пливу.Хотел Јањ располаже са 38 соба и 2 апартмана, 24 двокреветне, 2 једнокреветне собе и 10 трокреветних. Хотел поред соба има рецепцију, ресторан, кухињу, бифе са отвореном баштом, салу за конференције и семинаре. Ресторан има капацитет од 200 мјеста. Поред хотела Јањ једини смјештајни објекат у Шипову је објекат типа свратишта у приватном власништву који посједује 14 соба.Прије ратних збивања поред хотела Јањ постојао је и мотел Сокочница у непосредној близини Соко-града са тада познатим рибогојилиштем и адом „Сокочница“те мотел Стројице у Стројицама. Оба објекта су порушена у рату, а кад ће бити и да ли ће бити обновљени још није познато.
Мотел Сокочница некада
И хотел Јањ је јако оштећен и на њему је потребно извршити радове реконструкције. Поред хотела је била планирана изградња бунгалова као додатног смјештајног капацитета.
Тaкође је вриједно споменути да је била у плану и изградња мотела у близини Ваганске пећине и етно села по угледу на Сирогојно на Златибору.
5.1.1.Промет туриста
Подаци о промету туриста у општини Шипово јако су оскудни. Прије свега због предходних ратних дешавања приликом којих је сва документација била изгубљена или спаљена, али и због немара радног особља хотела Јањ које није водило евиденцију о броју ноћења у периоду 1996-2000.год.
Подаци који су били на располагању представиће колико год је могуће стање у промету туриста у општини Шипово.
1975 1980 1981 1982 1983 1987 1988 1989 1998 2000 2001 2002 година
158 33 40 45 20 122 701 97 68 58 100 45 страни
3060 3639 3464 2658 2170 6053 5595 4403 1982 2604 1279 932 домаћи
3218 3672 3504 2703 2190 6175 6296 4500 2050 2662 1379 977 укупно
Табела долазака страних и домаћих туриста за наведене године
1975 1980 1981 1982 1983 1987 1988 1989 1998 2000 2001 2002 година
3734 6182 5880 4074 7997 7368 7555 8438 3000 3474 1918 1932 домаћи
351 181 197 95 27 170 818 139 139 109 105 85 страни
4085 6363 6077 4169 8024 7538 8373 8577 3193 3583 2023 2021 укупно
Табела осварених ноћења страних и домаћих туриста за наведене године
3.Подаци за 2000, 2001, 2002 из књиге статистика хотела Јањ
година домаћи туристи страни туристи укупно
1975 1,2 2,2 3,4
1980 1,7 5,5 7,2
1981 1,7 4,9 6,6
1982 1,5 2,1 3,6
1983 3,7 1,3 5
1987 1,2 1,4 2,6
1988 1,3 1,2 2,5
1989 1,9 1,4 3,3
1998 1,5 2 3,5
2001 1,3 1,9 3,2
2002 1,5 1 2,5
2003 2,1 2 4,1
Просјек задржавања домаћих и страних туриста у данима у општини Шипово
5.1.2.Туристички објекти општине Јајце
Општина је прије рата располагала бројним угоститељским објектима.На првом мјесту је био хотел Јајце који је смјештен на Великом Пливском језеру. То је био хотел „А“ категорије са 165 лежајева у апартманима и једнокреветним собама. Данас овај хотел није у функцији и нема наговјештаја за његово скоро обнављење.
Хотел „Турист“ „Б“ категорије налази се у центру града. Некада је имао 110 лежаја у апартманима, двокреветним и једнокреветним собама. Овај хотел је и данас у функцији, али са смањеним могућностима пружања услуга а у току је његова санација.
хотел Турист Јајце
Хотел „Пливска језера“ „Ц“ категорије некада је располагао са 65 лежаја у двокреветним собама, а данас је такође у функцији са смањеним капацитетима. На путу Јајце Језеро (стара цеста) налзила су се два аутокампа за одмор и рекреацију (ауто-камп и бунгалови на Великом Пливском језеру). Поред хотела и кампова град је посједовао и низ специјализованих ресторана рибљи ресторан“Водопад“ , ресторан „Стари град“итд. , бифеа, дискотека, кафића и посластичарница.
6. Приредне основе за развој тиризма
И ако се на овом подручју могу наћи примјери скоро свих привредних дјелатности ипак можемо закључити да је привреда овог простора неразвијена, привреда је доживјела колапс 90-тих година када се због познатих ратних дешавања већина привредних субјеката нашла пред затварањем или су уништена.
Иако је ово подручје прије рата било индустријски центар данас је инустријска производња бачена у други план, свој највећи процват доживјела је трговина а туризам сигурно има шансу да постане водећа привредна грана привреде на овом подручју.
6.1.Привредне карактеристике општине Шипово
Примарни сектор
Уовај сектор убрајамо пољопривреду,лов, риболов и шумарство па ћу тим редом и приказати ситуацију у овoм сектору на подручју општине Шипово
Пољопривреда
пољопривредна парцела у Шипову
Узимајући у обзир рељеф, климу и геолошку подлогу, у Шипову истичу се три категорије земљишта (долинска, брдска и планинска).
Долинска тла до 500 метара надморске висине имају највећу потенцијалну вриједност у пољопривреди. Захватају простор дуж ријека и котлину Шипово. Ово земљиште је у потпуности угрожено стамбеном изградњом града и приградских насеља, тако да од овога земљишта има врло мало користи. Тла на брдовитим теренима од 500-800 метара надморске висине су најраспростањенија али умањених производних способности због нагиба терена, дубине тла, физикалних и хемијских својстава, непотпуне употребе пољопривредне механизације. Међутим употребом савремене механизације и примјеном агротехничких мјера ова земљишта се могу припремити за ратарску производњу и постићи релативно добри приноси. Планинска тла од 800-1100 метара надморске висине су најплића. Нешто су дубља и продуктивнија на планинским платоима и заравнима (Натпоље, Чуклић, Бабићи, Подобзир, Прибељци). Ова тла се налазе под ливадама и пашњацима а мањим дијелом под ораницама и пружају одличне услове за сточарство (краве, овце, козе). Брдовита и планинска тла према својој употребној вриједности за производњу сврставају се од 4-8 категорије вриједности.
ливадско-шумско подручје
Од укупне површине општине Шипово шуме обухватају 22000 ха (48%), ливаде и пашњаци 15550ха (33%) оранице и воћњаци око 6500ха (15%) а на непродуктивно земљиште отпада 2000ха (4%).
гарикон искориштеност земљишта општине Шипово
Најплодније пољопривредно земљиште се налази у уском појасу око ријеке Пливе и доњег тока ријеке Јањ око 500 м.н.в.Досадашња искуства су показала да на овим просторима могу добро успијевати житарице (пшеница, кукуруз, раж, јечам и зоб), крмно биље (дјетелинске смјесе и сточна репа), те повртларске културе (кромпир, лук, мрква, пасуљ, краставац, купус, паприка и др.).
Примјеном науке у овој грани пољопривреде могу се повећати приноси, обезбиједити довољне количине житарица, крмног биља и повртларских култура, за властите потребе а вишкови за тржиште. Села надморске висине до 800 метара пружају добре услове за развој воћарства. На наведеним просторима могу да успијевају и да дају добре приносе сљедеће врсте коштуњавог воћа: шљива, јабука, крушка, вишња, трешња, орах и љешник, као и јагодичасто воће: јагода, малина и купина. Велике површине под ливадама и пашњацима пружају одличне услове за развој сточарства. С обзиром да су прошлих година домаћинства обезбијеђена кравама за индивидуалне потребе, јавља се интересовање за формирање мини фарми. Ријеке Плива и Јањ, те рјечице Сокочница и Лубовица, су од извора до ушћа чисте и стабилног водостаја што пружа могућност изградње бројних малих и средњих рибњака што одређеном броју становника (породица) доноси добит и рјешава њихову егзистенцију. Ови пројекти се морају одрадити са стручним лицима како се неби еколошки угрозиле наведене ријеке и тиме умањили туристичку атракцију.Топографска различитост, висинске разлике, педолошке разноликости, чиста еколошка средина, утицале су на разноврсност биљног покривача наше општине. На просторима општине Шипово расту разне врсте љековитог биља и гљива. Све горе наведено пружа идеалне услове за бављење пчеларством. Мед са брдско-планинског подручја је врло квалитетан због хетерогеног хемијског и биолошког састава и он може да има тржиште у Европи.
Лов и риболов
риболов на Пилви ловиште на Виторогу
Велике површине под шумама, ливадама и пашњацима са бројним изворима воде, незагађена природа, погодују за егзистенцију бројних врста крупне и ситне дивљачи. Од крупне дивљачи живи: медвјед, вук, дивља свиња, јелен, срна, а од ситне дивљачи зец, лисица, тетријеб и др. Планским и дозвољеним одстрелом могу се остварити значајна финансијска средства, а ниво туристичких услуга које пружа Шипово може бити разноврснији и квалитетнији.
Ријеке Плива и Јањ, те Олићко језеро су у потпуности чисти и богати квалитетном рибом (пастрмка, липљен и шаран). Спортски риболов омогућује проширење туристичке понуде Шипова.
зоне погодне за риболов на Пливи
Шумарство
шумско богатство општине Шипово
Шумарство је једна од најзначајнијих привредних грана на подручју општине Шипово. Шуме и шумска земљишта су због својих општекорисних функција и привредног значаја добро од општег интереса и требало би да уживају посебну бригу и заштиту шире друштвене заједнице. Корисне функције шума огледају се превасходно у томе што дрво као сировина има велики значај у експлоатацији, преради и коришћењу на друге начине. Поред економског, шуме и шумска земљишта имају и веома битан еколошки значај који се огледа у следећем: утицај на регулацију климе, заштита земљишта од ерозије бујица и поплава, значајан извор љековитог биља и других споредних шумских производа, туристичко-рекреативна функција шуме. Из свега на веденог се може закључити да шуме имају велику материјалну и другу вриједност која се у многим случајевима готово и не може процијенити.Површина шиповачког шумско-шривредног подручја је 34750 ха. Од тога површина високих шума са природном обновом је 21000 ха.
Секундарни сектор
Рударство и енергетика
На територији општине Шипово налазе се рудници гипса, бентонита, доломита и угља. Они су основни носиоци будућег развоја наше општине заједно са шумарством. У рејону Сокоца и Греде налази се рудник висококвалитетне бентонитне глине. Тренутно тржиште бентонита је у Републици Хрватској и мањим дијелом у Србији. Од великог би значаја била финализација једног од производа бентонита на самом копу рудника. На рејону Волара и Ступне налази се рудник руде гипса који је најбољег квалитета на просторима РС и Србије.Производи од гипса су разноврсни и имају своју примјену у привреди и ванпривреди. Највеће тржиште производа од гипса је на територији Србије. У рејону Лубова налази се велики рудник квалитетног доломитног пијеска који има широку примјену у грађевинарству. Основни проблем овог рудника је што није урађена финализација производа, односно сепарација, гдје се на тржишту тражи велика количина сепарисаног материјала. За потребе грађевинарства могу се наћи рудници доломита у Ступној, Дуљцима, Натпољу, Прибељцима, Драгнићу, Сокоцу, Трнову и Бешњеву, али није доказан квалитет јер није вршено испитивање у надлежном институту, па се углавном употребљава за насипање путева или неке припремне радове. У рејону Брђана налази се рудник квалитетног мрког угља, чија је документација припремљена за експлоатацију око 400.000 тона.
Будућност свих ових рудника се види у њиховој исправној експлоатацији, максималној финализацији производа, а посебна пажња се мора обратити на истраживачке радове гдје би се пронашле нове билансне резерве и нове потенцијалне резерве. Средства ренте од 3% су намијењена за истраживачке радове тако да њиховим правилним усмјеравањем могло би доћи до проналажења нових руда као и до повећања количина постојећих.
Из области енергетике општина Шипово располаже са добрим хидро потенцијалом. Ријека Јањ у свом горњем току у рејону Јањских отока количинским протоком, кањонским коритом и географским саставом кањона пружа идеалне услове за изградњу мини проточних централа.
хидропотенцијал општине Шипово
У овом рејону могу се изградити три мини проточне централе, инсталисане снаге по два мегавата. Та количина потенцијалне енергије, могла би не само у садашњим условима, него и у наредном дугорочном периоду у потпуности обезбиједити потребе привреде и доманћистава у Шипову. Потребно је истаћи да за изградњу ових мини проточних централа постоји урађена претпројектна документација (идејно рјешење).
Индустрија и занатство
домаћа радиност
У Шипову је потребно развијати већу индустријску производњу само у оним областима у којима постоје природни ресурси на територији општине Шипово, те изграђивати веће индустријске капацитете и радити финалне производе у области прераде дрвета, бентонита, гипса, воде, меса, млијека и млијечних производа. У том правцу треба пронаћи сигурне стратешке партнере (инвеститоре) који ће уложити финансијска средства у горе наведене области. Значајну улогу у привредном животу општине тренутно имају мањи дрвопрерађивачки капацитети, који се све више орјентишу ка финализацији производа. Занатство је сигурно један од видова производње који треба посебно подстицати.
Терцијарни сектор
Трговина
производи из домаће радиности у продаји
Трговина је веома значајна грана привреде. Општина подржава рад свих трговинских објеката и свих врста легалне трговине у циљу доброг снабдијевања нашег становништва свим артиклима широке потрошње, а и због конкуренције која ће довести до снижења цијена.
То ће позитивно утицати на куповну моћ становништва. Такође мора пружити велику помоћ у организацији и обезбјеђењу тржишта за продају пољопривредних производа, јер ће пољопривреда у наредном периоду бити једна од главних грана.
Саобраћајна повезаност са остатком свијета и БиХ се обавља већ поменутим саобраћајницама а организован је аутобуски саобраћај у међуградском и приградском те међунараодном саобраћају.Из Шипова се може отићи и доћи у њега аутобусима који саобраћају преко Мркоњић Града и Бањалуке те аутобусима који преко Јајца саобраћају ка ФБиХ и остатку Европе.
Квартарни сектор
Образовање
На подручју општине Шипово постоје сљедеће образовне установе:
-Двије основне школе: ОШ Немања Влатковић Шипово и ОШ Раде Маријанац Стројице.
-Средњошколски центар Петар Кочић
-Дјечији вртић Младост Шипово
Основне школе
На подручју општине Шипово раде двије основне школе:
-ОШ Немања Влатковић Шипово (броји 83 запослена радника и 1077 ученика) -ОШ Раде Маријанац Стројице (има 31 запослених радника).
Основна дјелатност школа је обављање васпитнообразовног процеса (деветогодишње трајање). Ту дјелатност школе обављају на основу Наставног плана и програма који прописује надлежно Министарство.
Дјечији вртић Младост Шипово је установа за предшколско васпитање и образовање, чији је циљ да се у складу са педагошким и научним достигнућима најмлађим генерацијама обезбиједе услови за нормалан физички, социјални, емоционални и морални развој. Ова институција је почела са радом 1975. године и упошљава 4 радника.
Средње школе
Средњошколски центар Петар Кочић у свом раду има основне циљеве: да ученицима обезбједи средње образовање у складу са њиховим интересима и потребама, да пружи помоћ у избору одговарајућег занимања и укључивања у друштвени живот, да развија свијест о потреби цјеловитог образовања, да одговори потребама тржишта рада, развија свијест о значају заштите животне средине, врши развијање етничке и вјерске толеранције и јачање повјерења међу ученицима, усвајање, разумјевање и развој основних моралних вриједности демократског и хуманог друштва, те развој физичких и психичких способности ученика.
Основна дјелатност Средњошколског центра је образовање ученика у следећим струкама и занимањима:
1. Гимназија општи смјер – 8 одјељења и 241 ученик,
2. Машинство и обрада метала – Машински техничар 4 одјељења-88 ученика, бравар – 2 одјељења-34 ученика, бравар-аутомеханичар 1 одјељење-25 ученика, водоинсталатер-лимар 1 одјељење-16 ученика,
3. Економија, трговина и администрација – Трговац 3 одјељења-82 ученика.
У Средњошколском центру је тренутно запослено 44 радника. И поред проблема недостатка наставне опреме ученици СШЦ Петар Кочић постижу завидне резултате на свим такмичењима.
Здравство
Јавна здравствена установа Дом здравља бави се пружањем услуга нивоа примарне здравствене заштите, а своју дјелатност обавља кроз сљедеће службе:
• служба опште (породичне) медицине
• здравствена заштита предшколске дјеце
• здравствена заштита школске дјеце
• здравствена заштита жена
• здравствена заштита радника
• хигијенско-епидемиолошка служба
• служба хитне медицинске помоћи (организована 24 сата)
• стоматолошка служба са зубном техником
• радиолошка и ултра звучна дијагностика и
• служба физикалне медицине и рехабилитације
Поред наведених организована је консултативно и специјалистичка служба.
Пружање услуга здравствене заштите обавља се и у теренским амбулантама и то у: Бабићима, Стројицама, Благају, Прибељцима, Јусићима и Пљеви, гдје је обезбијеђен излазак доктора један пут седмично. Дом здравља броји 60 запослених.
Што се тиче материјално-техничке опремљености, установа је релативно добро опремљена, захваљујући прије свега послијератној помоћи међународних хуманитарних организација.
6.2.Преивредне карактеристике општине Јајце
Јајце је одувијек било економски центар кроз историјску прошлост. Тежиште привреде је било на експлоатацији природних богатстава. Првенствено руда и шума.У привредној структури Јајца и околине водећу улогу су заузимале хемијска и дрвна индустрија и трговина.Значајно мјесто је заузимало занатство угоститељство и туризам.На подручју општине Јајце 2000год. пословало је 6 јавних 10 друштвених 16 мјешовитих и око 110 приватних предузећа 230 трговинских, 120 угоститељских око 100 занатских и преко 200 осталих самосталних радњи са укупно 3000 запослених радника.
Примарни сектор
Пољопривреда у Јајачкој општини је запостављена посебно последњих година, пољопривредна производња се своди на производњу за властите потребе у оквиру домаћинстава поготово у сеоским подручјима. Није риједак случај да се пољољпривредно земљиште претвара у грађевинско.
Структуру кориштења пољопривредног земљишта приказује следећа табела
Ред.бр Власништво Намјена површине
Ораница Воћњак Ливада Пашњак Шуме Укупно
1
2
Приватно
Друштвено 5.497
390 264
13 4.482
184 2.320
2.487 2.548
17.820 15.111
20.893
3 Укупно 5.887 277 4.666 4.802 20.368 36.005
До 1991. године сточарска производња заступљена је кроз говедарство, овчарство, перадарство те свињогојство.
Искључивом робном производњом за тржиште бавили су се узгајивачи оваца, док се у осталим дјелатностима само дио производа појављивао на тржишту са изузетком десетак малих фарми кока носилица и товних јунади.
Лов и Риболов
Богатство шума, језера и ријека у јајачком крају пружају услове за организован лов и риболов.На подручју Јајца постојала су организована ловишта на високу и ниску дивљач а све то било је под управом ловачког друштва „Срндаћ“
На овом подручју за дјелује ловачко друштво „Куна“ које је основано још 1896год. Ловиште које својим активностима покрива ово друштво има површину 39599ха а највише се лове медвједи, срндаћи, дивокозе, дивље свиње, вукови, лисице, зечеви, јаребице, дивља патка, дивља гуска итд.
Спортски риболов нарочито је развијен на ријеци Пливи те на Врбасу, Угру, Шединцу.Све су то станишта пастрмке, шкобаља, липљана, шарана, младица, црноокица а риболовне активности надгледа и одржава удружење сортских риболоваца „Златовчица“ Јајце
мапа мјеста погодних за пецање у цијелом региону Пливе
Шумарство
Ово подручје је богато шумама.На десној обали Језера простиру се букове шуме а осим букве највише има храста, јавора и бора.Шуме су се од давнина експлоатисале у Јајачком крају поред хемијске најбоље је била развијена дрвна индустрија.Аустрогарска је 1868 прогласила босанске шуме државним и то у омјеру 90% државне и 10% приватне. Од 1918-1938 највећи пораст производње биљежи дрвна индустрија. На Јајачком подручју шума није само сјечена и извожена као обловина него је дјеломично и прерађивана .
У том периоду дрвна индустрија се развијало у организацији предузећа „Шипад“ ад дргог св. рата ово предузеће се зове „Шединац“ и до рата је запошљавало 600 а послије приватизације 70 радника.
Секундарни сектор
Електро-хемијска индустрија
Дјелатност у електро хемијској индустрији је започела још у аустроугарском добу.и настављена је до дан данас.У периоду постојања југословенског тржишта капацитети у овој производњи су повећани изградњом двије електролучне пећи.
Осим си-метала и феросилиција у предузећу“Електробосна“ производили су се и следећи хемијски производи:натријум лужина( 12.000 т/г), перклоретилен (9.000 т/г), триклоретилен (6.000 т/г), натријум липоклорит (1.500 т/г), сона киселина (20.000 т/г).
Такође, за потребе производње си-метала и феросилиција предузеће“Електробосна“ обављало је и дјелатност рударства ископавањем лигнита (око 300.000 т/г) и кварца (око 50.000 т/г).
Годишња производња си-метала кретала се око 25.000 т/г и феросилиција око 25.000 т/г.
Број запослених о овом предузећу 1991.године износио је око 3000.радника.
Пријератна производња предузећа „Електробосна“ била је оријентисана на извоз а главна тржишта су била Италија, Аустрија и Њемачка. Утоку последњег рата ово предузеће је претрпио значајна разарања са великом материјалном штетом.Послије рата почиње обнова и и до приватизације је радило са смањеним капацитетима и запошљавало је 350 радника. Предузеће је приватизовано и има нови назив „Феросил“.Годишња производња до периода приватизације износила је 14500 т/г феросилиција
Метало-прерађивачка индустрија
Металопрерађивачка индустрија у периоду до 1991. године егзистирала је у предузећима у друштвеном власништву „Енергоинвест“ творница процесне опреме, „Творница алуминијских одливака“ и предузеће „Елинг“. Објекти ових привредних субјеката су у рату знатно уништени и тек 1996. је почела њихова обнова и стављање у погон.
Рударство
Рударска дјелатност на подручју општине Јајце била је усмјерена на природне ресурсе ове регије а покривала је експлоатацију руде боксита.У предратном периоду предузеће „Рудници боксита“ обављало је експлоатацију и укупан пласман руде био је орјентисан на домаће тржиште. Уз експлоатацију ово предузеће је улагало средства у истраживачки рад те у модернизацију технике и опреме за експлоатацију.Утоку рата рад овог предузећа је прекинут а покретање производње је почело у току власничке трансформације у односу 51% : 49%.
Тренутно ово предузеће врши припреме у програмима проширења производње те проводи истраживачке радове на утврђивању стварних залиха руде и начина ископавања.
Грађевинарство
У поратном периоду грађевинском дјелатношћу се бави више фирми углавном приватног и мјешовитог карактера, док је прије рата ову дјелатност обављало ДП „Плива“ које је запошљавало 800 радника.Предузеће је обављало дјелатности високо и ниско градње, експлоатације минералних сировина за грађевинарство, производњу бетонске галантерије те производњу украсне галантерије „Пливит“.
Од посљедица рата на објектима и опреми предузећа прузроковане су велике материјалне штете.Послије рата започињу припреме за почетак рада и формирају се три нова предузећа и то: „Плива“, „Комотин“, „Плива-градња“ са укупно око 150 радника.
На подручју Јајачке општине егзистирају и два мања предузећа „Марушић“ и „БХ4“ чија је активност првенствено нискоградња и трговина грађевинским материјалом.
Текстилна индустрија
У Јајачкој општини дјелатност у текстилној индустрији усмјерена је на израду текстилне конфекције. У овој дјелатности у пријератном периоду било је регистровано друштвено предузеће „Борац“-творница текстилне конфекције.
Производња ове творнице била је усмјеравана према ино-тржиште а фабрика је запошљавала око 400 радница.
У периоду 1992-1995 предузеће није радило а послијератна производња није ни близу пријератне, у току је власничка трансформација.
Водопривредне дјелатности
На Пливи је 1897 изграђена хидроелектрана а дана су у функцији Јајце 1 и Јајце 2.
Јајце 1 добија воду из Пливског језера каналом дугим 7 км а Јајце 2 користи воду из Врбаса.Укупна снага ове двије хидроелектране је 400 милиона квх годишње.Поменуте хидроелектране послују у саставу предузећа „Електропривреда ХЗ ХБ“ са сједиштем у Мостару.Предузеће запошљава 85 радника. У будућности се планира изградња још двије хидроелектране на ријекама Врбасу и Угру.
У селу Ћусине се налази фабрика воде „ЈКП Јајце“ која користи воду Пливе и околних насеља питком водом.
Терцијарни сектор
Удаљеност Јајца од других градова није више препрека јер се до града стиже са двије врло прометне саобраћајнице о чему је већ било ријечи. Најфреквентнији путни правац је Бањалука-Јајце-Травник и Сарајево-Јајце-Мркоњић-Град-Бихаћ.
Данас је Јајце једно од транзитних мјеста а самим тим веома добро повезано аутобусним линијама са остатком БиХ и Европе.
Квартарни сектор
Образовање
Образовање и одгој имају важну улогу у развоју локалне заједнице. Оно обухвата образовање и одгој у основним и средњим школама, те предшколски одгој и оразовање.За сада у оштини Јајце функционишу само јавне установе основног и средњег образовања и одгоја те једна предшколска јавна установа.
Рад у овим установама се одвија по наставним плановима и програму минстарства просвјете владе ФБиХ.
Предшколски одгој и образовање
Предшколски одгој и образовање је дјелатност од општег интереса.
Ова активност се спроводи у јединој останови овог типа а то је дјечији вртић „Баре“ .
Зграда овог вртића нема све потребне садржаје јер је привременог карактера док се не обнови зграда главног вртића који је уништен за вријеме рата.
У овој згради су се налазили сви потребни садржаји за предшколски одгој,а зграда у насељу „Баре“ је била само као подручно одјељење.
У овој установи се проводи предшколски одгој и образовање око 100 дјеце а програм и наставни план реализује шест учитеља и стручних сарадника.
Основне школе
Основно образовање и одгој проводи се у три јавне установе као редовним основним школамаПрије рата на подручју општине радиле су четири основне школе.
Свака од ове четири школе у свом саставу је имала и подручне основне школе.Наставу је похађало око 3100 ученика од првог до осмог разреда а основну школу тренутно похађа 2257 ученика. Национални састав ученика одражава национални састав становништва општине и измјењену националну структуру.Бошњаци и хрвати су скоро равномјерно заступљени а ученика осталих националности је мањи број
Међу ученицима има и мањи број избјегле дјеце и њихов економски статус је веома незавидан.
Бројно стање ученика по школама:
ред. основна школа број одјељења број ученика просјечан број ученика
бр.
1. „13.Рујан“ 47 1100 23
2. „Берта Кучера“ 52 1107 21
3. „Браћа Језерчић“ 19 350 18
Средње образовање се врши у двије средње школе .Прије рата наставу у Јајачким средњим школама је похађало око 3000 ученика а данас је тај број око 1400
Средња мјешовита школа „Никола Шоп“
Образовање и одгој у овој средњој школи проводе се по наставном плану и програму за гимназију и друга друштвена усмјерења (економска,медицинска и др.) Објекат школе је урату дјелимично оштећен али је средствима школе и донаторским средствима обновљен.
Средња техничка и стручна школа „Јајце“
У овој средњој школи образовање и настава се проводи по плану и програму за техничке и сродне школе занатских занимања.
7. Перспективе развоја туризма
Туристичке перспективе пливске долине
Основна перспектива у развоју туризма у пливском крају јесте организација туризма на нивоу општина Јајца и Шипова.и успостављању јединствене туристичке зоне. Успостављање овакве организације омогућило би укључивање свих мотива са овог подручја:прашуме Јањ, Ваганске пећине, планине Виторог, ријеке Јањ, Јањских отока, културни историјских споменика, јањског етно села, као непостојећих али планирани туристичких локалитета, извора Пливе Пливских језера, риболовних и ловних подручја, и града Јајца као својеврсног „музеја на отвореном“. За будући развој туризма овдје неопходно је за почетак што прије извршити реконструционе радове на постојећим смјештајним капацитетима, обновити порушене да би се касније могло размишљати о изградњи нових.Поред смјештајних капацитета споменућемо и осталу инфраструктуру саобраћајнице, комуналне дјелатности, водовод и снабдијевање електричном енергијом, телекомуникације и сл.
Велики значај за развој туризма у предионој цјелини Пливаимало би постојање туристичке организације која би дјеловала на локалном ниву у Шипову и Јајцу а чији би рад био координиран и имао подршку ентитетских и државних министарстава. Таква једна опганизација би на себе преузела низ организационих, маркетиншких, и пропагандних активности које би стварале позитивну слику и информисала јавност о постојању одређених туристичких локалитета за које се данас у БиХ мало и зна. У те сврхе служили би наравно и медији као што су радио, тв, штампа, те штампање пропагандних средстава (проспеката, разгледница, каталога итд.) У те сврха користило би и стварање интернет презентације која би пружала информације о богатству подручја, смјештајним капацитетима, догађањима на терену, аранжманима итд.
Неопходне су и активности туристичких савеза РС и ФБиХ на истраживању туристичког тржишта и склоности домаћих и страних потрошача-туриста који би гледајући дугорочно били кључан фактор за развој туризма у овом подручју. На основу ових истраживања креирао би се адекватан програм путовања односно туристички аранжмани.
Да би било говора о доласку страних туриста на наше подручје и у долину Пливе потребно је:
1.Што веће посвећивање пажње еколошким, здравственим, рекреативним, културним, информативним аспектима туризма
2.Укључивање еколошког и зеленог менаџмента у туризам
3.Успостављање квалитета сваког дијела туристичког производа и адекватно вредновање појединих мотива
4.Преструктурисање смјештајних капацитета тако да се више граде мањи смјештајни објекти (мањи хотели,мотели, пансиони, приватне куће).
5.Кориштење иновација промотивних активности продаје услуга преко видео технике и директне продаје у шта треба укључити и интернет
6.Преорјентација са масовности туризма која је била обиљежје ХХ вијека на већу имплементацију квалитета производа и услуга јер се тиме потрошња по једном доласку повећава
За оживљавање туристичке привреде потребно је издвојити велика финансијска средства, односно потребно је формирати инвестиционе и друге фондове и тражити и прихватати понуде и ид страних донатора и улагача. Такође је битно истаћи да је у РС и ФБиХ у току власничка и управљачка трансформација од које се очекују позитивне промјене у туристичкој привреди ако пословање нових власника капитала буде праћено спровођењем законске регулативе.
И на крају фактор који не треба занемарити, утицај човјека у оквиру тур. привреде.
Евидентан је проблем дефицита стручног кадра и његовог професионалног усавршавања те проблем споре промјене менталитета људи који не схватају да се од туризма може живјети и понашања јавних служби и институција да би се ове препреке отклониле.Јавне службе би требале што више да се ставе у функцију грађана јер због тога и постоје.
Перспектива развоја туризма у региону Пливе као што се може примјетити више зависи од организације туристичке привреде и преузимања активности на реализацији пројеката на државном нивоу наго на локалном. Долина Пливе посједује туристички потенцијал који морају да се валоризују да неби дошла времена кад се неће ни помињати.
мапа туристичких објеката на подручју Пливе
планинарски дом
стазе за шетњу
подручја погодна за кајак
подручја погодна за рафтинг
подручја погодна за вожњу кануа
подручја погодна за вожњу чамца
подручја погодна за риболов
izmjenu uradio:
dipl.geograf turizmolog Milanovic Miroslav
misomm@teol.net
Закључак
На основу до сада анализираног може се закључити да је околина Пливе природно и друштвено веома богата, али мора се признати и недовољно искориштена у сврху туристичког развоја.У предратном периоду туризам је био значајна грана привреде у овом крају. Посебно мјесто су заузимала Пливска језера.
Анализирајући природно-географске карактеристике подручја могу закључити да рељеф, клима, хидрологија, биљни и животињски свијет, те богата културна баштина, пружају повољне могућности за развој туризма и привреде у цјелини.
Подручје је веома богато површинским токовима који су највише искориштени за производњу електричне енергије, за снабдијевање градова и околних насеља питком водом, те за туризам.
Потребно је све погодности и богатства што ефикасније искористити да би се послијератна привреда опоравила и још више узнапредовала.
Да би подручје напредовало у сфери туризма потребно је ангажовање не само локалних власти већ и ентитетских и државних министарстава, како би се направио акциони план развоја подручја у цјелини за добробит свих.
| 