Bakteriofag: razlika između inačica

'''Bakteriofag''' - većinom kratko '''fag''' je specifični bakterijski virus koji se umnožavaju na račun bakterija. Fag pliva u kulturnom mediju dok ne nađe bakteriju koju inficira da bi njen proces razmnožavanja zaustavio, a umjesto toga započeo proces izgradnje mnogih novih faga (phaga). Na kraju bakterija lyzira (rasprsne se), a fagi se oslobađaju u kulturnom mediju gdje priča ponovno ide od početka, ali na mnogo više bakterija. Fagi za razliku od plazmida nisu sastavni dio bakterija, nego samostalni (polu) organizmi. Neki značajni enzimi koji su kodirani u genomu faga su danas rutinski "alati" molekularne biologije. Na primjer RNA i DNA polimeraze, te DNA ligaze. Osim toga bakteriofagi služe kao vektori, posebno lamda bekteriofag. Nasuprot plazmidima, zahvaljujući efikasnom pakovanju njihove DNA, oni omogućavaju kloniranje većeg dijela DNA. Njihov hromozom može različito izgledati. Npr. gama Bakteriofag ima samo jedan linearni dupli helix. Fag M13 ima oblik prstena i sastoji se samo od jednog. Drugi fagi imaju genom koji je kodiran na jednom RNA molekulu. Veličina jednog genoma je relativno mala. Cesto fage ne trebaju svoj čitav genom d bi preživjele. Tako se npr. u gama fag mogu ubaciti fragnemnti strane DNA veličine do 13 kb. Na taj način će se ti fragmenti zajedno sa fagima umnožavati. Razvoj ove tehnike bilo je odlucujuci korak za kloniranje genajet na taj način čitav genom može biti zapakovan u jednom fagu. U međuvremenu su fagi izgubili na značaju jer su otkriveni povoljniji postupci za kloniranje gena.