Wikipedija

Mentalitet: razlika između inačica

Pregledaj povijest
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
mNema sažetka uređivanja
Nema sažetka uređivanja
Redak 1:
 
 
 
"'''Mentalni sklop"''' (''Mens'' - gen. ''mentis'', znači um), u sintaksnom smislusmsilu pripada kategoriji ''izraza''
ili u engleskom jeziku kategoriji ''idioma'' (''idiom'' na engl. znači način izražavanja, sklop, izraz; izraz osveštan upotrebom, često sa značenjem različitim od njegova gramatičkog ili logičkog značenja; jezička osobenost).
 
Izraz ''Mentalni sklop'' je osmislila i u upotrebu u srpsko-hrvatski jezik uvela Aleksandra Sladjana Milošević, srpsko-američka multimedijalna umetnica, muzičar, pisac, režiser i društveni aktivista (izraz je prvi put upotrebila u intervjuu na jugoslovenskoj Televiziji Politika, emisija „Tajna“, 1995. godine). Izraz Mentalni sklop se od tada, sve češće nalazi u upotrebi na srodnom govornom području.▼
 
Izraz Mentalni sklop je osmislila i u upotrebu u srpsko-hrvatski jezik uvela Aleksandra
Značenje izraza Mentalni sklop, je blisko engleskom izrazu “''Frame of Mind''”, što doslovce znači “''Okvir uma''” (frame na engl. znači raspoloženje, ćud, duševno stanje, narav, sklonost; mind, znači sećanje, pamćenje; um, pamet). Frame of Mind ne predstavlja samo trenutno psihičko-mentalno stanje kratkog trajanja, već je ono relativno konstantno i unutar sistema mišljenja i osećanja može biti dinamično i promenjivo. Ovaj idiom je prvi put zabeležen 1665. godine a u zapadnoj kulturi je postao popularan 70-tih godina XX veka, u periodu traženja izraza za mnoga novootkrivena i alterovana stanja svesti.
Sladjana Milošević, srpsko-američka multimedijalna umetnica, muzičar, pisac, režiser i
▲ Izraz ''Mentalni sklop'' je osmislila i u upotrebu u srpsko-hrvatski jezik uvela Aleksandra Sladjana Milošević, srpsko-američka multimedijalna umetnica, muzičar, pisac, režiser i društveni aktivista (izraz je prvi put upotrebila u intervjuu na jugoslovenskoj Televiziji Politika, emisija „Tajna“, 1995. godine). Izraz Mentalni sklop se od tada, sve češće nalazi u upotrebi na srodnom govornom području.
nalazi u upotrebi na srodnom govornom području.
 
Slično tome, izraz Mentalni sklop, ima apstraktno značenje i definiše psihološko-umno-logičko stanje ili formu koja je u osnovi nečijeg sistema razmišljanja, osećanja, reagovanja na podražaje i donošenja suda. Ne označava samo psihičko stanje, već i misaoni tok i stav, tj. način na koji neko misli ili oseća u datom trenutku ili tokom dužeg perioda.
Svaka osoba, ima različite predstave realnosti i te predstave shvata na određen način i pripisuje im određena značenja, značaj i važnost. U zavisnosti od parametara koji učestvuju u emotivnom ili kognitivnom procesu oblikovanja Mentalnog sklopa, osoba oseća, misli, reaguje i donosi zaključke na sebi svojstven, specifičan način. Mentalni sklop podrazumeva tako specifično definisana osećanja, raspoloženja, oblikovanje stavova, pogleda i može biti trajan ili promenjiv.
 
Značenje izraza Mentalni sklop je blisko engleskom izrazu '''Frame of Mind''',
Poput psihološkog izraza „''Referentni okvir''“ koji označava unutrašnju mapu stvarnosti (pojam su uveli Schiff i saradnici) i „''daje osobi jedan opšti set percepcija, koncepcija, osećanja i akcija, koji se koristi da bi se strukturalno i dinamski definisalo njeno Ja, drugi ljudi, i svet''” (Schiff et al., 1975, str. 50), i mentalni sklop to čini ali su u njegov sastav, pored psihičkih uključeni i elementi etike, morala i mehanizmi logike. Referntni okvir se formira u detinjstvu, pod uticajem roditeljskih instrukcija i čini da se stvarnosti u skladu sa njegovom strukturom pripisuje određeno značenje i važnost (konstruisana stvarnost), dok je Mentalni sklop, sekundarna struktura, nastala u zrelom dobu, kao kombinacija racionalnih i psihičkih mehanizama, nadograđenih na prvobitne strukture.
što doslovce znači “''Okvir uma''” (''frame'' na engl. znači raspoloženje, ćud,
Referentni okvir je aktivni unutrašnji psihički mehanizam koji usklađuje interakciju osobe i njene okoline, dok je mentalni sklop oformljena struktura ili pogled na stvarnost kojom se procenjuje objektivna stvarnost i poredi sa subjektivnom stvarnošću. Mentalni sklop učestvuje u usklađivanju subjektivne i objektivne realnosti, kao svesni deo, kao naša mentalna reprezentacija sveta.
duševno stanje, narav, sklonost; ''mind'', znači sećanje, pamćenje; um, pamet).
Za razliku od referentnog okvira, mentalni sklop nije tako rigidna psihička struktura i podložan je promeni, koliko su promeni podložni i percepcija, emotivni i umni procesi.▼
Frame of Mind ne predstavlja samo trenutno psihičko-mentalno stanje kratkog
trajanja, već je ono relativno konstantno i unutar sistema mišljenja i
osećanja, može biti dinamično i promenjivo. Ovaj idiom je prvi put
zabeležen 1665. godine a u zapadnoj kulturi je postao popularan
70-tih godina XX veka, u periodu traženja izraza za mnoga novootkrivena
i alterovana stanja svesti.
 
 
(Kategorija: Psihologija-sociologija)▼
Slično tome, izraz Mentalni sklop, ima apstraktno značenje i definiše
psihološko-umno-logičko stanje ili formu koja je u osnovi nečijeg sistema
razmišljanja, osećanja, reagovanja na podražaje i donošenja suda.
Ne označava samo psihičko stanje, već i misaoni tok i stav, tj. način
na koji neko misli i ponaša se u datom trenutku ili tokom dužeg perioda.
 
Svaka osoba, ima različite predstave realnosti. Te predstave shvata
na određen način i pripisuje im određena značenja, značaj i važnost.
U zavisnosti od parametara koji učestvuju u emotivnom ili kognitivnom
procesu oblikovanja Mentalnog sklopa, osoba oseća, misli, reaguje i
donosi zaključke na sebi svojstven, specifičan način.
 
 
Mentalni sklop podrazumeva specifično definisana osećanja, raspoloženja,
oblikovanje stavova, pogleda i ponašanja, i može biti trajan ili promenjiv.
 
 
Poput psihološkog izraza '''Referentni okvir''' koji označava unutrašnju
mapu stvarnosti (pojam su uveli Schiff i saradnici) i „''daje osobi jedan
opšti set percepcija, koncepcija, osećanja i akcija, koji se koristi
da bi se strukturalno i dinamski definisalo njeno Ja, drugi ljudi, i svet''”
(Schiff et al., 1975, str. 50), i mentalni sklop to čini ali su u njegov sastav,
pored psihičkih, uključeni i elementi etike, morala i mehanizmi logike.
 
 
Referntni okvir se formira u detinjstvu, pod uticajem roditeljskih instrukcija
i čini da se stvarnosti u skladu sa njegovom strukturom pripisuje određeno značenje i
važnost (konstruisana stvarnost), dok je Mentalni sklop, sekundarna struktura, nastala u zrelom dobu, kao kombinacija racionalnih i psihičkih mehanizama, nadograđenih na prvobitne strukture iz perioda odrastanja.
 
 
Referentni okvir je aktivni unutrašnji psihički mehanizam koji usklađuje interakciju
osobe i njene okoline, dok je mentalni sklop oformljena struktura ili pogled
na stvarnost kojom se procenjuje objektivna stvarnost i poredi
sa subjektivnom stvarnošću. Mentalni sklop učestvuje u usklađivanju subjektivne i
objektivne realnosti, kao svesni deo, kao naša mentalna reprezentacija sveta.
 
 
▲ Za razliku od referentnog okvira, mentalni sklop nije tako rigidna psihička struktura i podložan je promeni, koliko su promeni podložni i percepcija, emotivni i umni procesi.
 
 
▲(Kategorija: Psihologija-sociologija) / Sociologija
 
 
Dobavljeno iz "https://hr.wikipedia.org/wiki/Mentalitet"