|
Opera se odigrava na jednom mestu, u kući poslednjeg dubrovačkog kneza, pokojnog Nikše Beneše. godine [[1832]]., nakon pada Dubrovačke Republike pod vlast Francuza. Udovica Mara Nikšina Beneša je uz svoje tri ćerke, Made, Ore i Pavle, među poslednjim pripadnicima aristokratskog sloja Dubrovnika u nestajanju. Njihova materijalna propast je potpuna i dovela ih je do siromaštva, a društveni kontakt održavaju samo sa dvojicom "živih leševa", starim gosparima Lucom i Sabom.
Radnja opere počinje u suton jednog ranog prolećnog dana, dok se u daljini čuje ''"jeka zvona što pozdravljaju Gospu"''. Gospa Mara je zamišljena i brine se o novcima koje joj duguje trgovac Vasa, ali ona se neće ponižavati da traži od njega taj dug. Sve je propalo što su posedovali, a kuća koju imaju na Cavtatu je prazna. Ipak, ona ne želi da je proda kapetanu Luju, jer bi mogao reći ''"zvala me je na sijelo, da joj platim kafu"''. Ulazi Kata, služavka kod Mare i ukoreva gospa Mare što drži prozore otvorene, jer brine za njeno već narušeno zdravlje. Dolaze i kćeri sa večernje službe. Noć je pala. Pavle prekoreva majku da ''"njene ruke ne predu više zlato, ne zamataju više svilu ... za dinar trudiš majko!"''. Mara je potresena što joj je istina sasuta u lice, ali ostaje čvrsta i dostojanstvena: ''"Otkad se vlastela nemadu ponostponosit' svojom mizerijom? Ako je Dubrovnik u sužanjstvu, budimo i mi u tuzi."''. Made i Ore se zabavljaju pričom o njihovom pretku kojeg je primio car Karlo V. Pavle je besna na sestre što se zanose takvim stvarima kada im kuća propada. One su šokirane i odlaze. Dolazi trgovac Vasa da vrati dug, a Mara veruje da je to odgovor na njene molitve, neznajući da ga je u stvari Kata zvala. Ipak, pred Vasom se ponaša nehajno u vezi novaca i kaže da ''"nije bilo zaisto preše"''. No, kad Vasa ode, grčevito uhvati kesu sa novcima i ode. kata je tužno otprati pogledom uz reči ''"Ko je gospar, je gospar!"''. U kuću dolazi kapetan Lujo, u koga je pavle zaljubljena, i moli je da se uda za njega. Ali, ona zna da bi u tom slučaju to psihički uništilo njenu majku, jer je Lujo običan pučanin, sin kmeta. Lujo je preklinje, ali ona samo odgovara: ''"Bi li ti, kapetane, napustio brod koji se topi?"''. Ulaze i njena majka i sestre i pozdravljaju se sa Lujom, koji mora ići na brod i iz Dubrovnika. Dolaze i stari gospari, Luco i Sabo, koji zajedno sa Benešinima spominju stara vremena i balove kojih je nekada bilou Dubrovniku. Lujo i Pavle ostaju sami i ona skoro odlučuje da pođe sa njim, ali ipak ostaje. Očajna, znajući da ako još jednom vidi Luja, da ga neće moći odbiti, pomišlja i na samoubistvo. Ona govori majci o ljubavi koju oseća prema Luji, ali Mara je samo ukoreva: ''"Što si mislila da ću reći? Pođi s njime?"''. Pavle tada u krajnjem očajanju pred majkom odseca kosu i odlučuje da kao i tetka njenog oca, Marija Orsola Bobali, ode u manastir i ''"načini se dumna"'' jer ''"moram umrijeti svijetu, kad već ne mogu životu"''. Mara ostaje sama, shrvana gubitkom deteta zbog rigidnih pravila vlasetoskogvlasteoskog života u propadanju.
|
