Ugljična kiselina: razlika između inačica

Dodano 1.197 bajtova ,  prije 10 godina
bez sažetka
(Nova stranica: Ugljična ili karbonatna kiselina slaba je anorganska kiselina molekulske formule H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>. Nastaje otapanjem [[ugljikov dioksid|ugljikova...)
 
No edit summary
'''Ugljična''' ili '''karbonatna kiselina''' slaba je anorganska kiselina [[molekulska formula|molekulske formule]] H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>. Nastaje otapanjem [[ugljikov dioksid|ugljikova(IV) oksida]] u vodi, no vrlo mala količina CO<sub>2</sub> izreagira sa vodom, jer se čak 99 % CO<sub>2</sub> u vodi nalazi u molekularnom stanju. U indrustijiindustriji se karbonatna kiselina koristi se za proizvodnju pjenušavih pića (gaziranih) pića jer pićima daje kiselkast osvježavajuć okus, a nije opasna za čovijekačovjeka. Karbonatna kiselina spontano se spontano raspada na CO<sub>2</sub> i H<sub>2</sub>O.
:CO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O → H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>
 
CO<sub>2</sub> + H<sub>2</sub>O → H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>
 
Karbonatna kiselina disocira otapanjem u vodi i stvara dvije vrste iona; hidrogenkarbonatni i karbonatni ion.
:H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O → HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
:HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>2</sub>O → CO<sub>3</sub><sup>2-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
 
Pa tako stvara karbonatne ([[kalcijev karbonat]], [[natrijev karbonat]] ...) i hidrogenkarbonatne ([[natrijev hidrogenkarbonat]], [[kalcijev hidrogenkarbonat]] ...) soli.
H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>O → HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
 
HCO<sub>3</sub><sup>-</sup> + H<sub>2</sub>O → CO<sub>3</sub><sup>2-</sup> + H<sub>3</sub>O<sup>+</sup>
 
Pa tako stvara karbonatne (kalcijev karbonat, natrijev karbonat...) i hidrogenkarbonatne (natrijev hidrogenkarbonat, kalcijev hidrogenkarbonat...) soli.
 
Kalcijev karbonat (CaCO<sub>3</sub>) ili [[vapnenac]] najvažniji je karbonat koji izgrađuje mnoge planinske lance ([[Dinara]], [[Velebit]], [[Alpe]]...), a i različiti organizmi od njega grade svoje ljušturice, kućice i oklope jer je vapnenac gotovo netopljiv u vodi. Često se zna i pojavljivati sa magnezijevim karbonatom u obliku [[dolomit]]a (CaMg(CO<sub>2</sub>)<sub>2</sub>).
 
== Stvaranje špiljskih ukrasa ==
 
Voda koja isparava u vapnenačkim špiljama spaja se sa ugljikovim dioksidom iz zraka te nastaje karbonatna kiselina. Karbonatna kiselina potom otapa vapnenac i stvara sa njim u vodi topljivi kalcijev hidrogenkarbonat (Ca(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>):
:CaCO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>0 + CO<sub>2</sub> → Ca(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>
 
Isparavanjem vode iz [[zasićena otopina|zasićene otopine]] kalcijeva hidrogenkarbonata oslobađa se ugljikov dioksid a izlučuje se netopivi kalcijev karbonat koji stvara [[stalktitstalaktit]]e, [[stalagmit]]e i [[stalagmat]]e.
CaCO<sub>3</sub> + H<sub>2</sub>0 + CO<sub>2</sub> → Ca(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>
 
Isparavanjem vode iz [[zasićena otopina|zasićene otopine]] kalcijeva hidrogenkarbonata oslobađa se ugljikov dioksid a izlučuje se netopivi kalcijev karbonat koji stvara [[stalktit]]e, [[stalagmit]]e i [[stalagmat]]e.
 
[[Natrijev hidrogenkarbonat]] (NaHCO<sub>3</sub>) može se kupiti u svakoj trgovini pod nazivom soda bikarbona ili natrijev bikarbonat, a služi pri izradi tijesta, za ublažavanje [[želučana kiselina|želučane kiseline]] (antacidno sredstvo) tj. žgaravice itd. U industriji sodu bikarbonu možemo pronaći u šumećim tabletama koja reagira sa kiselinama u tableti i oslobađa CO<sub>2</sub> koji šumi i pjeni. U našem želucu nalizi se 0,5 %-tna [[klorovodična kiselina]] pa tako natrijev hidrogenkarbonat s njom u reakciji daje [[natrijev klorid]] tj. kuhinjsku sol.
:NaHCO<sub>3</sub> + HCl → NaCl + H<sub>2</sub>O + CO<sub>2</sub>
 
NaHCO<sub>3</sub> + HCl → NaCl + H<sub>2</sub>O + CO<sub>2</sub>
 
U antacidnim sredstima tj. sredstvima koji suzbijaju jaku kiselinu mogu se naći i magnezijev karbonat (MgCO<sub>3</sub>) i magnezijev hidrogenkarbonat (Mg(HCO<sub>3</sub>)<sub>2</sub>).
U prirodi osim kalcijeva možemo pronaći i željezov(II) karbonat , a nalazimo ga u mineralu [[siderit]]u (FeCO<sub>3</sub>), vrijednom [[mineral]]u [[željezo|željeza]].
 
Svi karbonatni spojevi mogu se dokazati s nekom kiselinom koja je jača od ugljične pa zato je iz njezinih spojeva istiskuje u obliku vode i dioksida, a prisustvo ugljikova dioksida može se dokazati [[vapnena voda|vapnenom vodom]] tj. bistom otopinom kalcijeva hidoksida (bistra kalcijeva lužina).
 
[[Kategorija:Kiseline]]
 
[[ar:حمض الكربونيك]]
[[az:Karbonat turşusu]]
[[br:Trenkenn garbonek]]
[[ca:Àcid carbònic]]
[[cs:Kyselina uhličitá]]
[[da:Kulsyre]]
[[de:Kohlensäure]]
[[en:Carbonic acid]]
[[eo:Karbonata acido]]
[[es:Ácido carbónico]]
[[et:Süsihape]]
[[fa:کربنیک اسید]]
[[fi:Hiilihappo]]
[[fr:Acide carbonique]]
[[he:חומצה פחמתית]]
[[hi:कार्बनिक अम्ल]]
[[hsb:Wuhlikowa kisalina]]
[[hu:Szénsav]]
[[is:Kolsýra]]
[[it:Acido carbonico]]
[[ja:炭酸]]
[[ka:ნახშირმჟავა]]
[[ko:탄산]]
[[la:Acidum carbonicum]]
[[lb:Kuelesaier]]
[[lt:Anglies rūgštis]]
[[lv:Ogļskābe]]
[[ms:Asid karbonik]]
[[nds:Kohlensüür]]
[[nl:Diwaterstofcarbonaat]]
[[nn:Kolsyre]]
[[no:Karbonsyre]]
[[pl:Kwas węglowy]]
[[pt:Ácido carbônico]]
[[ro:Acid carbonic]]
[[ru:Угольная кислота]]
[[sk:Kyselina uhličitá]]
[[sl:Ogljikova kislina]]
[[sr:Ugljena kiselina]]
[[sv:Kolsyra]]
[[th:กรดคาร์บอนิก]]
[[tr:Karbonik asit]]
[[uk:Карбонатна кислота]]
[[ur:کاربونک تیزاب]]
[[vep:Hil'muiktuz]]
[[vi:Axít cacbonic]]
[[zh:碳酸]]
Anonimni suradnik