Uranij: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka uređivanja |
mNema sažetka uređivanja |
||
Redak 12:
| gustoca = 19 100
| tvrdoca = 2,5–3 (po [[Mohsova ljestvica|Mohsu]])
| taliste = 1132,2 <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag,
| vreliste = 3930 <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag,
| toplina_taljenja = 9,14
| toplina_isparivanja = 417,1
Redak 19:
| EK1 = Radon
| EK2 = Rn
| e_konfiguracija = 5f<sup>3</sup>6d<sup>1</sup>7s<sup>2</sup> <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag,
}}
'''Uranij''' (stari naziv '''uran''') je srebrno-bijeli [[Kemijski element|metalni]] kemijski element te pripada skupini [[Aktinidi|aktinida]] u [[Periodni sustav elemenata|periodnom sustava elemenata]]. Dobio je ime po planetu [[Uran (planet)|Uranu]], a otkrio ga je [[Martin Heinrich Klaproth]] 1789. godine. Osim 92 [[Proton|protona]], [[Atomska jezgra|jezgra]] uranija može imati između 141 i 146 [[Neutron|neutrona]]. Najčešći [[Izotop|izotopi]] uranija su U-238 (146 neutrona) i U-235 (143 neutrona). [[Atom|Atom]] uranija ima 92 elektrona, od kojih su 6 valentni. Njegova [[Gustoća|gustoća]] je otprilike 70 % veća od gustoće [[Olovo (element)|olova]], ali nije tolika kao kod [[Zlato|zlata]] ili [[Volfram|volframa]]. Uranij je slabo [[Radioaktivnost|radioaktivan]]. U prirodi se u malim količinama pojavljuje u tlu, stijenama i vodi. U komercijalne se svrhe dobiva iz [[Mineralne sirovine|ruda]] poput [[uranit|uranita]].
| |||