Dragutin Domjanić: razlika između inačica

Pisec ki je prvi v hrvatskoj književnosti celoviteše i umetnički zreleše ostvaril melodioznost i rhythmičnost kajkavskoga dijalectalnoga zraza. Završivši študij prava, bil je v Zagrebu sodec i večnik Banskog stola. Bil je član [[JAZU]] i predsednik [[Matica hrvatska|Matice hrvatske]] (1921. - 1926). Prevodil je svetski poznate lyričare [[Goethe|Goethea]], [[Heinrich_Heine|Heinea]],[[Paul_Verlaine|Verlainea]] itd. V borbi "starih" i "mladih" v okviru hrvatske moderne na strani je "mladih". Pojal je o duhovnoj ljubavi, o intimi plemičkih domov, o gospodarskim perivojima, markizama i cavallirima minulih dana. Strahuje od grubosti sadašnjice, žali za svetom ki odumira, nepoverljiv je spram novih ideja.

[[Datoteka:Spomen ploca Dragutin Domjanic Gunduliceva 01052012 roberta f.jpg|mini|lijevo|Spomen ploča na kući u Gundulićevoj ulici u Zagrebu u kojoj je umro Dragutin Domjanić.]]

Njegova lyrika, idyllična, sentimentalna i rezignantna, podjednako obiluje i slikovitošču i glasbenošču. V kajkavskom narečju speval je vse svoje pesme. Napisao je i vekši broj književnih prikaza, ter nekuliko proznih crtica, ki so uglavnom v duhu njegovih lyrskih interesa i stilske manire.