Aldehidi: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka uređivanja |
c |
||
Redak 1:
'''Aldehidi''' (krat, od lat. Alcoholus dehydrogenatus: dehidrogenirani alkohol), organski spojevi s jednovalentnom skupinom –CHO (aldehidna skupina). Kad je otopljen u vodi, postojati pretežno u obliku hidrata.Kapur je ovo piso ko hljeb....on jedini ovo zna matere mi...cojk je hemijski naucnik...
Niži aldehidi redovito su bezbojne tekućine karakteristična mirisa; plinovit je samo [[formaldehid]] (HCHO), najjednostavniji aldehid, dok su viši aldehidi čvrsti. Nastaju opreznom oksidacijom primarnih [[alkohol]]a (npr. formaldehid nastaje iz [[metanol]]a, [[acetaldehid]] (CH3CHO), iz [[etanol]]a), a daljnjom oksidacijom prelaze u karboksilne kiseline (npr. [[mravlja kiselina|mravlju kiselinu]], [[octena kiselina|octenu kiselinu]] itd.) i djeluju kao redukcijska sredstva, a ketoni ne. Podliježu nekim karakterističnim adicijskim i kondenzacijskim reakcijama, pa se upotrebljavaju kao polazne tvari u mnogim sintezama. Stvaraju adicijske spojeve, npr. s cijanovodičnom kiselinom daju ''cijanhidrine'', s alkoholima ''acetale''. U kondenzacijskim reakcijama stvaraju ''oksime'', ''hidrazone'' i ''semikarbazone''. Aldehidi s više od šest ugljikovih atoma imaju ugodan miris. Neki viši aldehidni sastojci su eterična ulja i služe u industriji parfema, npr. aromatski aldehid ''vanilin''. Aledehidi se lako polimeriziraju pa služe za dobivanje formaldehidnih smola (i polimernih materijala). Dokazuju Tolensovim i Fellingovim reagensom, a ketoni ne.<br />
| |||