Baskijski nacionalizam: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka uređivanja |
|||
Redak 10:
Prema nekim autorima <ref>http://www.euskalkultura.com/noticias/nacion-patria-y-ruido-de-sables/?searchterm=fredegario&language_sync=1</ref>, u sedmom stoljeću, franački kroničar Fredegarius spominje "Wasconum nationem" <ref>"Wasconum nationem -ut sunt natura leves- proptes eventum supradictum valde elatos, et propter multationem Adelarici nimis repperit efferatos" (Halló a la nación Vascona -que ya son inquietos por naturaleza- muy excitados por el referido suceso e irritados sobremanera por el castigo a Adelarico).</ref> , iako je značenje riječi "nacija" u to doba drukčije od današnjeg.
[[Joannes Leizarraga]], u posveti navarskoj kraljici [[Jeanne d'Albret]] u svom prijevoda [[Novi zavjet|Novog zavjeta]] (1571.) navodi :
{{citat|Ipak, možemo biti sigurni da su Baski, među svim ostalim narodima, nismo takvi barbari da ne možemo
Godine 1643. književnik Pedro de Axular navodi teritorije koji čine Baskiju, "Ceren anhitz moldez eta differenqui minçatcen baitira Euskal herrian, Naffarroa garayan, Naffarroa berrean, Çuberoan, Lapurdin, Bizcayan, Guipuzcoan, Alaba-herrian eta bertce anhitz leccutan".
Redak 17:
Izaslanstvo Kraljevine Navarra u tekstu iz 1672. u nekoliko navrata spominje izraz "Nation Bascongada" nazivajući ih "svojom djecom" kao i stanovnike "kneževine Biskaja i pokrajina Alava i Gipuskoa"
[[Manuel Larramendi]] (1690.-1766.) je već u osamnaestom stoljeću obranio postojanje "nacije Bascongada".
{{citat|Projekt Ujedinjenih provincija Pirineja je bez sumnje veličanstven i vjerojatan (lijep) . Republika koja će se proslaviti svojom aristokratskom ili demokratsko vlasti, kako se bude bolje učinilo, uzimajući iz svih negdašnjih republika ono što ih je proslavilo u svijetu , a iz modernih sve što je pogodno za njihovo trajanje i opstanak.
Isto to je spomenuo Juan de
<!--
El alavés Landázuri habla ya en 1780 de "país bascongado" y en 1798 publica su obra "Historia civil de la M. N. y M. L. Provincia de Álava", en la que señala la tradicional independencia de Álava y de Vizcaya. Esta obra generó una gran controversia e inició una época de publicaciones en defensa de la independencia de los territorios vascos como la realizada por Pedro Novia de Salcedo en su libro "Defensa histórica legislativa y económica del Señorío de Vizcaya y Provincias de Álava y Guipúzcoa", acogiéndose también a esta tesis autores no vascos como Pérez Villamil, Vicente de la Fuente, Danvila y Collado y Oliver Hurtado; en oposición a la misma cabe citar a Luis Salazar y Castro.7
| |||