Razlika između inačica stranice »Elektronski afinitet«

Obrisano 358 bajtova ,  prije 4 godine
Uredio, formule, poveznice, izvor
m
(Uredio, formule, poveznice, izvor)
'''Afinitet prema elektronu''' ili '''elektronski afinitet''', '''E<sub>a</sub>''' ili '''E<sub>ea</sub>''', je težnja koju pokazuje atom ili ion nekog elementa u plinovitom stanju da veže na sebe elektron, ''e<sup>-</sup>''.
 
*'''Elektronski afinitet''' je težnja atoma ili iona nekog elementa u plinovitom stanju da veže na sebe elektron, ''e<sup>−</sup>''.
Razlikujemo elektronski afinitet 1, koji se odnosi na reakciju: A(g)+e'''<sup>&minus;</sup>'''(g)→A'''<sup>&minus;</sup>'''(g), elektronski afinitet 2: A'''<sup>&minus;</sup>'''(g)+e'''<sup>&minus;</sup>'''(g)→A<sup>2</sup>'''<sup>&minus;</sup>'''(g) itd.
 
Afinitet prema elektronu jednak je [[energija|energiji]] '''''E''<sub>a</sub>''' <ref name="Fil"/> (ili '''''E''<sub>ea</sub>'''), koja se oslobađa ili koju treba dovesti kada neki [[atom]] ili ion primi [[elektron]].
Afinitet prema elektronu jednak je [[energija|energiji]] koja se oslobađa ili koju treba dovesti kada neki [[atom]] ili ion primi [[elektron]]. Kada atom primi elektron, nastaje negativno nabijeni ion jer je u elektronskom omotaču jedan elektron više nego što ima protona u jezgri i dobivena čestica više nije neutralna. Porastom protonskog broja afinitet prema elektronu se unutar periode povećava, a unutar skupine smanjuje. Atomi nemetala imaju gotovo popunjenu valentnu ljusku i primanjem elektrona mogu postići energetski povoljniju elektronsku konfiguraciju plemenitog plina. Zato nemetali lako tvore negativne ione i imaju velik elektronski afinitet.
 
Razlikujemo dva stupnja elektronskog afiniteta:
Elektronski afinitet mjeri se kao promjena energije - najčešće entalpija - koja se oslobađa ili troši kada atom ili negativno nabijeni ion u plinovitom stanju primi elektron. Postupak određivanja je složen zbog čega su točno određeni afiniteti samo malog broj elemenata. Najveći afinitet prema elektronu imaju halogeni elementi čijim atomima nedostaje jedan elektron do stabilne konfiguracije plemenitog plina. Oni oslobađaju najveću energiju prilikom vezivanja elektrona ili drugim riječima imaju veliku negativnu vrijednost entalpije vezanja elektrona, Δ<sub>eg</sub>H. Elektronski afinitet se najčešće Izražava upravo kao negativna vrijednost entalpije vezanja elektrona.
:::Prvi stupanj: <math>\qquad \quad\mathrm{X(g)+e^-(g)\rightarrow X^-(g)}</math>
:::Drugi stupanj: <math>\qquad \mathrm{X^-(g)+e^-(g)\rightarrow X^{2-}(g)}</math>
 
Kada atom primi elektron, nastaje negativno nabijeni ion jer je u elektronskom omotaču jedan elektron više nego što ima protona u jezgri i dobivena čestica više nije neutralna. Porastom protonskog broja afinitet prema elektronu se unutar periode povećava, a unutar skupine smanjuje. Atomi nemetala imaju gotovo popunjenu valentnu ljusku i primanjem elektrona mogu postići energetski povoljniju [[Elektronska konfiguracija|elektronsku konfiguraciju]] [[Plemeniti plinovi|plemenitog plina]]. Zato nemetali lako tvore negativne ione i imaju velik elektronski afinitet.
Na primjer: Cl(g) + e'''<sup>&minus;</sup>'''(g) --> Cl'''<sup>&minus;</sup>'''(g); Δ<sub>eg</sub>H = -349 kJ /mol, a odgovarajući elektronski afinitet iznosi 349 kJ/mol.
 
Elektronski afinitet mjeri se kao promjena energije, najčešće [[Entalpija|entalpije]], koja se oslobađa ili troši kada atom ili negativno nabijeni ion u plinovitom stanju primi elektron. Postupak određivanja je složen zbog čega su točno određeni afiniteti samo malog broj elemenata.<ref name="Fil">Filipović, Lipanović: "Opća i anorganska kemija", 9. izd., Školska knjiga, Zagreb, 1995., ISBN 953-0-30907-4, str.189-190 </ref>
'''Tablica''': Vrijednosti entalpije vezanja elektrona i elektronskog afiniteta elemenata 16. i 17. skupine.
Najveći afinitet prema elektronu imaju [[Halogeni elementi|halogeni elementi]] čijim atomima nedostaje jedan elektron do stabilne konfiguracije plemenitog plina. Oni oslobađaju najveću energiju prilikom vezivanja elektrona ili drugim riječima imaju veliku negativnu vrijednost [[Entalpija|entalpije]] vezanja elektrona (prema termodinamičkoj konvenciji), Δ<sub>ea</sub>H<ref name="Atk"> P. W. Atkins, M. J. Clugston: Načela fizikalne kemije, Školska knjiga, 4.izd, Zagreb, 1996., ISBN 953-0-30908-2, str. 20-21 </ref>. Elektronski afinitet se najčešće izražava upravo kao negativna vrijednost entalpije vezanja elektrona.
 
{| class="MsoNormalTablewikitable"
!colspan="3" |Vriijednosti elektronskog afiniteta
|-
|
!reakcija||E<sub>ea</sub> / eV <ref name="Fil"/>||E<sub>ea</sub> / kJmol<sup>-1</sup><ref name="Atk"/>
|
|-
Δ<sub>eg</sub>H/(kJ mol<sup>-1</sup>)<sup>a</sup>
|H + e<sup>-</sup> → H<sup>-</sup>||align="center"|-0,76||align="center"|-74
|-
E<sub>ea</sub>/(kJ|F mol+ e<sup>-1</sup>) → F<sup>a-</sup>||align="center"|-3,34||align="center"|-333
|-
|Cl + e<sup>-</sup> → Cl<sup>-</sup>||align="center"|-3,61||align="center"|-349
|
|-
E<sub>a</sub>/eV<sup>b</sup>
|Br + e<sup>-</sup> → Br<sup>-</sup>||align="center"|-3,36||align="center"|-328
|-
|I + e<sup>-</sup> → I<sup>-</sup>||align="center"|-3,06||align="center"|-298
|
|-
F
|O + e<sup>-</sup> → O<sup>-</sup>||align="center"|-1,46||align="center"|-141
|-
|O<sup>-</sup> + e<sup>-</sup> → O<sup>2-</sup>||align="center"|8,10||align="center"|850
-333
|-
|S + e<sup>-</sup> → S<sup>-</sup>||align="center"|-2,08||align="center"|-200
|
333
|
-3,34
|-
|
Cl
|
-349
|
349
|
-3,61
|-
|
Br
|
-328
|
328
|
-3,36
|-
|
I
|
-295
|
295
|
-3,06
|-
|
H
|
-74
|
74
|
-0,76
|-
|
O
|
-141
|
141
|
-1,46
|-
|
O<sup>–</sup>
|
850
|
-850
|
8,1
|-
|
S
|
-200
|
200
|
-2,08
|-
|
S<sup>–</sup>
|
532
|
-532
|
6,1
|}
a) P.W. Atkins i M.J. Clugston: Načela fizikalne kemije, III. izdanje, Školska knjiga Zagreb, 1992.
 
==Izvori==
Δ<sub>eg</sub>H, entalpija vezanja elektrona (''engl''. electron gaining enthalpy);  
 
E<sub>ea</sub>, elektronski afinitet (''engl''. electron affinity);
 
b) I. Filipović i S. Lipanović: Opća i anorganska kemija ''I-II'', IX. izdanje, Školska knjiga, Zagreb, 1995.
 
E<sub>a</sub>, elektronski afinitet.
 
==Literatura==
* Ivan Filipović, Stjepan Lipanović: ''Opća i anorganska kemija I-II'', IX. izdanje, 1995,.Školska knjiga, Zagreb.
* P.W. Atkins i M.J. Clugston: ''Načela fizikalne kemije,'' III. izdanje, 1992, Školska knjiga, Zagreb.
* P.W. Atkins, ''Physical Chemistry'', 5th edition, 1994, Oxford University Press, Walton Street, Oxford.
 
[[Kategorija:KemijskaOpća svojstvakemija]]
[[Kategorija:KemijaKemijska svojstva]]
578

uređivanja