Sovjetsko-kineski raskol: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka uređivanja |
Nastavak |
||
Redak 1:
[[Datoteka:Mao Tsé-toung, portrait en buste, assis, faisant face à Nikita Khrouchtchev, pendant la visite du chef russe 1958 à Pékin.jpg|mini|300px|Mao i Hruščov tijekom Hruščovljeva posjeta Kini 1958.]]
'''Sovjetsko-kineski sukob''', ili '''sovjetsko-kineski raskol''' naziv je za politički preokret, odnosno pogoršanje odnosa koje se počelo događati nakon destaljinizacije u SSSR-u a svoj je vrhunac doživjelo izbijanjem [[Sovjetsko-kineski pogranični rat|Sovjetsko-kineskog pograničnog rata]] 1969. godine, s potencijalom da isti preraste u punokvni nuklearni rat između dviju država. U srži raskola ležala su različita tumačenja marksističke doktrine i borba za liderstvo u predvođenju globalne komunističke revolucije.
== Kontekst ==
U periodu između kraja [[Prvi svjetski rat|Prvog svjetskog rata]] i kraja [[Kineski građanski rat|Kineskog građanskog rata]] 1949. godine, dogodilo se nekoliko sovjetskih intervencija u [[Kina|Kinu]]. Jedna takva bila je i kratkotrajni rat 1929. godine u kojem je [[Crvena armija]] porazila lokalne kineske gospodare rata u [[Mandžurija|Mandžuriji]]. 1934. godine, sovjetska je armija ponovo intervenirala u zapadnoj kineskoj pokrajini [[Xinjiang]]. Nakon kraja [[Drugi svjetski rat|Drugog svjetskog rata]] u Europi, Sovjeti, tada pod [[Josif Staljin|Staljinovim]] vodstvom pristaju prebaciti težište rata na daleki istok kako bi pridonjeli u istjerivanju Japanaca iz Mandžurije.
S pobjedom komunista u Kineskom građanskom ratu, kinesko-sovjetski odnosi ponovo postaju dobri, a kineski komunisti počeli su gledati na Sovjetski Savez kao velikog brata, koji bratskoj kineskoj komunističkoj partiji treba pomoći u ostvarivanju obnove zemlje i tehnološkog napretka, no Kinezi su s vremenom počeli smatrati da se Sovjeti prema njima odnose neravnopravno. Nakon početka [[Korejski rat|Rata u Koreji]], Kina se, uz Staljinovo odobravanje uključila u rat na strani [[Sjeverna Koreja|Sjeverne Koreje]].<ref name=":0">{{Citiranje časopisa|last=Ford|first=Harold.P.|authorlink=|coauthors=|title=Calling the Sino-Soviet Split — Central Intelligence Agency|url=https://www.cia.gov/library/center-for-the-study-of-intelligence/csi-publications/csi-studies/studies/winter98_99/art05.html|date=|year=|month=|journal=|volume=|issue=|pages=|id=|accessdate=2019-02-03|citat:="The Chinese leaders have been at great pains to obtain possession of nuclear weapons. They strenuously tried-this is no secret-to get the Soviet Union to give them the atomic bomb. The CPSU and the Soviet Government naturally could not consider this, since it might have led to the most serious consequences. 26"}}</ref> Do 1949. godine Sovjetski savez je detonirao svoju prvu [[Nuklearno oružje|nuklearnu bombu]]. Iako su Sovjeti Kinezima obećali da će u slučaju potrebe braniti komunstičku Kinu nuklearnim oružjem, [[Mao Ce-tung]] je smatrao da s obzirom na veličinu i važnost Kine, Sovjeti trebaju podjeliti s njima nuklearno naoružanje. Hruščov, koji je u međuvremenu zamijenio Staljina nije bio sklon tome, ali su Kinezima u sklopu ranije kinesko-sovjetske suradnje već bili dostupni gotovo svi materijali potrebni za izradu nuklearne bombe, pa je bilo samo pitanje vremena kada će ju U međuvremenu je u Kini od 1958. komunistička partija pokušavala obnoviti razrušenu zemlju i tehnološki dostići zapad pokretanjem prorgama pod nazivom [[Veliki skok naprijed]] koji je završio neslavno i neuspješno a Kina je nakon njega i dalje ostala relativno nerazvijena zemlja.
== Pogoršanje odnosa ==
1953. godine umire Staljin,
=== Kinesko-sovjetski pogranični sukob ===
1964. godine, Kina je uspješno detonirala svoju nuklearnu bomvu. 1966. godine Mao Ce-tung u Kini pokreče [[Kineska kulturna revolucija|Kinesku kulturnu revoluciju]] zbog čega čitava država zapada u stanje nemira i političkog nasilja. Ovo se odrazilo i na do tada već nepopularne Sovjete, pa je agresivna omladina koja je nastala kao nositelj revolucije, tzv. Crvena garda počela agresivno izražavati nezadovoljstvo prema onim Sovjetima kojima su to mogli. U tu svrhu, primjerice, ulica koja je vodlia prema sovjetskom veleposlanstvu u
Iako su bili tehnološki opremljeniji od Kine, Sovjete je itekako zabrinjavala situacija, jer su Kinezi bili brojčano daleko jači
== Posljedice raskola ==
Nakon raskola dogodilo se približavanje Kine s [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenim Američkim Državama]] pod [[Nixonova doktrina|Nixonovom]] administracijom<ref name=":3" /> koje je vrhunac doživjelo u tzv. ping pong diplomaciji, dok je s druge strane raskol stvarao suparničku politiku između Sovjetskog Saveza u Kine prema [[Vijetnam|Vijetnamu]] u [[Vijetnamski rat|kojem se vodio rat]].<ref name=":1" /> Rivalitet se nastavio reflektirati čak i prilikom [[Sovjetska invazija Afrganistana|Sovjetske intervencije u Afganistanu]] kada je Kina potpomagala [[Mudžahedin|mudžahedine]] pošiljkama oružja i vojnim obukama.<ref>{{Citiranje časopisa|author=Bonnie Girard, The Diplomat|title=How 1980 Laid the Groundwork for China’s Major Foreign Policy Challenges|url=https://thediplomat.com/2018/09/how-the-1980-laid-the-groundwork-for-chinas-major-foreign-policy-challenges/|accessdate=2019-02-03}}</ref>
== Popravljanje odnosa ==
▲Iako su bili tehnološki opremljeniji od Kine, Sovjete je itekako zabrinjavala situacija, jer su Kinezi bili brojčano daleko jači od njih zbog čega su mogli lako zauzeti i nastaniti široke prazne prostore južnog Sibira uzduž kineske granice.<ref>{{Citiranje časopisa|title=Why China Will Reclaim Siberia|url=https://www.nytimes.com/roomfordebate/2014/07/03/where-do-borders-need-to-be-redrawn/why-china-will-reclaim-siberia|accessdate=2019-02-03}}</ref> 11. rujna 1969. godine Sovjeti su s Kinezima započeli pregovore oko granice, no odnosi između dviju država i dalje su ostali jako zategnuti sve do kraja [[Hladni rat|Hladnog rata]].
Loši odnosi ozbiljnije su se počeli popravljati od 1991. do 2005. kada je potpisan niz sporazuma o granicama<ref>{{Citiranje weba|url=https://www.cairn.info/revue-outre-terre1-2007-2-page-317.htm#|title=Les relations sino-russes du point de vue chinois|author=Yike Zhang|date=veljača 2007|work=.info|language=francuski|publisher=|accessdate=03. 02.2019.|quote="De 1991 à 2005, une série d’accords frontaliers ont été signés et ratifiés entre les deux pays : accords frontaliers de 1991 et de 1994 qui délimitent les sections orientale et occidentale ; protocole de décembre 1999 ; traité de bon voisinage, d’amitié et de coopération du 16 juillet 2001 ; protocole additionnel à l’accord de 1991 sur la partie orientale de la frontière en octobre 2004 (ratifié en 2005). Mais le sujet reste si sensible que ces accords ont été plus ou moins ignorés par la presse – bien qu’il y ait eu communication au Journal officiel, ou bien les médias les ont passés sous silence, ou bien ils n’ont évoqué que les territoires récupérés. Il n’y a évidemment pas de sondages permettant de mesurer l’écart entre l’opinion publique et les positions du gouvernement. En dépit des tentatives visant à gommer les détails du processus de démarcation russo-chinois, les intellectuels chinois à l’étranger qui ne sont pas soumis à la censure gouvernementale se sont élevés contre Pékin. Ils arguent du fait que les accords frontaliers passés entre Chine et Russie de 1991 au début du XXIe siècle ont légitimé la cession d’un territoire par les « traités inégaux » – Aigun en 1858 et Pékin en 1860 – bradant une superficie qui correspond à 40 fois Taiwan. Des intellectuels se sont de la même manière engagés pour la rétrocession de l’Outre-Mand-chourie après la ratification des accords frontaliers passés de 1991 à 2005."}}</ref>, da bi se u konačnici [[Rusija|Rusi]] za vrijeme [[Vladimir Putin|Vladimira Putina]] odlučili da se sporni teritoriji ustupe Kini u zamjenu za savezništvo protiv SAD-a.<ref name=":3" />
== Vanjske poveznice ==
| |||