Rosa Luxemburg: razlika između inačica

[[Datoteka:RLuxemburgCpWz.jpg|thumb||350px|left|RozaRosa LuksemburgLuxemburg ([[1895]])]]

Sa [[Karl Libkneht|Karlom Libknehtom]] i drugima poput [[Klara Cetkin|Klare Cetkin]] i [[Franc Erdman Mehring|Francom Mehringom]], Rosa Luxemburg je 5. 8. 1914. stvorila grupu ''[[Internacionala|Internacionalu]]''. Od nje je nastala [[Spartakistička liga]], 1. 1. [[1916]]. Objavili su brojne ilegalne pamflete sa potpisom "[[Spartak]]" po [[Trakija|tračkom]] gladijatoru koji je pokušao da oslobodiosloboditi robove u Rimu. Rosa Luxemburg je uzela ime "Junius", po Luciusu Juniusu Brutu, za koga se priča da je osnovao [[Rimska republika|Rimsku republiku]].

Grupa je odbacila 'prekid vatre' između SPD-a i njemačke vlade pod [[Vilhelm II od Nemačke|Vilhelmom II]], i žestoko se borila protiv njega, zalažući se za generalni štrajk. Zbog toga je 28. 6. [[1916]], Rosa Luxemburg osuđena na dvije i po godine u zatvoru. Za vrijeme boravka u zatvoru, bila je dvaput premještana, prvi put u [[Poznanj]] a zatim u [[Vroclav]]. U ovom periodu je napisala više članaka pod imenom "Junius", koje su njeni prijatelji prokrijumčarili iz zatvora, i ilegalno štampali. Među njima je bio i članak ''Ruska revolucija''. Ovaj članak je kritikovaokritizirao [[boljševici|boljševike]], i upozorio da postoji opasnost da se razvije diktatura iz boljševičke vlasti. U ovom kontekstu je napisala svoju čuvenu rečenicu: ""''Freiheit ist immer die Freiheit des Andersdenkenden''" (Sloboda je uvijek i isključivo za one koji misle drukčije.). Još jedna publikacija, 1916. je bila ''Die Krise der Sozialdemokratie'' (Kriza socijaldemokracije).

[[1917]]. godine, kada su [[SAD]] ušle u rat, Spartakistička liga se pridružila [[Nezavisna socijal-demokratska partija Nemačke|Nezavisnoj socijaldemokratskoj partiji Nemačke]] (USPD), takođe grupi antiratnih bivših članova SPD-a, koja je osnovana 9. 11. [[1918]]. USPD je lansirana na vlast, kao vodeća stranka nove republike zajedno sa SPD-om. Ovo se dogodilo nakon ustanka (Njemačka revolucija) koji je počeo u [[Kil]]u, 4. 11. 1918., kada je četrdeset tisuća mornara preuzelo luku u znak protesta zbog odluke Njemačke pomorske komande da se stupi u borbe sa Britanskom mornaricom, uprkosusprkos činjenici da je bilo jasno da je rat izgubljen. Do 8. 11., radnička i vojnička vijeća su zauzeli veći dio zapadne Njemačke, postavljajući temelje za takozvani ''Räterepublik'' ("Republičko vijeće").

Luxemburgova je puštena iz zatvora u Vroclavu 8. 11., a i Libkneht je takođe bio oslobođen, i reorganizovao je Spartakističku ligu. Oni su sada zajedno izdavali novine ''Die rote Fahne'' (Crvena zastava). U jednom od svojih prvih članaka, LuxemburgovaLuxemburg je zahtjevala [[amnestija|amnestiju]] za sve političke zatvorenike, i ukidanje smrtne kazne.

Međutim, ujedinjeni front se raspao krajem 1918., kada je USPD napustila koaliciju u znak protesta zbog onoga šta su oni smatrali kompromisima SPD-a sa (kapitalističkim) statusom kvo. 1. 1. [[1919]]., Spartakistička liga je zajedno sa drugim socijalističkim grupama osnovala KPD, nadasve po inicijativi Karla Libknehta i Rose Luxemburg. Luxemburgova je podržavala učešće KPD-a u narodnoj ustavotvornoj skupštini, koja je osnovala [[Vajmarska Republika|Vajmarsku Republiku]]; ali je bila nadglasana. U 1. mjesecu je drugi refolucionarnirevolucionarni talas prošao Njemačkom, a neki od vođa KPD, uključujući Rozu Luksemburg, su bili neradi da ga podrže, uviđajući njegov loš kraj. Rosu Luxemburg i Karla Libknehta su pripadnici Frajkorpsa uhvatili u [[Berlin]]u, 15. 1. [[1919]]., i ubili ih istog dana. Luxemburgova je isprebijana na smrt kundacima puške, i bačena u obližnju rijeku, a Libkneht je upucan u potiljak, i zatim ostavljen kao nepoznato lice u obližnjoj mrtvačnici. Stotine članova KPD-a su na sličan način ubijeni, i vijeća su uništena.