Ferit: razlika između inačica

Kada otopimo čisto [[željezo]], a zatim ga dovoljno sporo hladimo, on se počinje skrućivati na temperaturi od 1538 ºC i stvara volumno centriranu kubičnu kristalnu strukturu, koju nazivamo '''delta-željezo''' (δ-Fe), sve do temperature od 1392 ºC. Ispod temperature od 1392 ºC željezo počinje mijenjati [[Kristalna rešetka|kristalnu strukturu]] u plošno centriranu kubičnu kristalnu rešetku. Željezo s takvom kristalnom rešetkom se naziva gama-željezo ili [[austenit]] (γ-Fe). Austenit je postojan sve do 911 ºC, kada ponovo mijenja kristalnu strukturu. Na temperaturi od 911ºC nastaje '''ferit''' ili α-Fe (γ-Fe). Do temperature od 768 ºC ili [[CurievaCuriejeva temperatura|CurieveCuriejeve temperature]] ova modifikacija željeza je nemagnetična (i nekad pogrešno nazvana beta-željezo ili β-Fe). Ispod ove temperature α-Fe postaje [[magnet]]ično. Navedena pojava vezana je uz promjenu unutrašnje energije, [[Električna vodljivost|električne vodljivosti]] itd. <ref>[http://www.simet.unizg.hr/nastava/predavanja/Fizikalna%20metalurgija%20I.pdf/view] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20140704150245/http://www.simet.unizg.hr/nastava/predavanja/Fizikalna%20metalurgija%20I.pdf/view |date=4 Srpanj 2014 }} "Fizikalna metalurgija I", dr.sc. Tanja Matković, dr.sc. Prosper Matković, www.simet.unizg.hr, 2011.</ref>