Olovov(IV) oksid: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
m uklonjena kategorija Kemijski spojevi; dodana kategorija Metalni oksidi uz pomoć dodatka HotCat |
m zamjena čarobnih ISBN poveznica predlošcima (mw:Requests for comment/Future of magic links) i/ili općeniti ispravci |
||
Redak 5:
Boje je tamnosmeđe ili crne, praktički netopljiv u vodi i vrlo je slabo topljiv u koncentriranoj [[Dušična kiselina|dušičnoj]] i [[Sumporna kiselina|sumpornoj kiselini]], i koncentriranim alkalijskim lužinama stvarajući pritom odgovarajuće heksahidroksoplumbate(IV).
Zagrijavanjem na zraku već pri temperaturi 200 °C otpušta [[kisik]] i prelazi u Pb<sub>2</sub>O<sub>3</sub> ([[olovov(II, IV) oksid]]), a kasnije i u PbO. Zbog toga djeluje kao jak oksidans i mnoge tvari se, u dodiru s njim, lako zapale, pa je zastupljen u mnogim spojevima u [[Pirotehnika|pirotehnici]].
Olovni(IV) oksid je jako oksidacijsko sredstvo i u kiselom mediju pa vrlo lako oksidira kromov(III) kation u Cr<sub>2</sub>O<sub>7</sub><sup>2-</sup>, koncentriranu [[Klorovodična kiselina|klorovodičnu kiselinu]] u [[klor]], a manganov(II) kation u permanganatni anion.
Redak 30:
'''3.'''
Žarenjem olovova hidroksida.<br />
Pri zagrijavanju, prvo se otpušta kisik i prelazi u miješani oblik oksida olovo (II, IV) oksid, dok na temperaturi iznad 550
'''4.'''
Redak 40:
Upotrebljava se uglavnom u proizvodnji olovnih akumulatora, u kojima je pozitivni pol PbO2 (pri pražnjenju akumulatora katoda), dok je negativni pol (pri pražnjenju akumulatora anoda) spužvasto olovo. Elektrolit u olovnom akumulatoru je sumporna kiselina (w = 33% - 38%).
<ref name="Hrvatska enciklopedija">[[Hrvatska enciklopedija (LZMK)]]; broj 8 (O-Pre), str. 82. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2006.g. {{ISBN
== Izvori ==
| |||