Iako je pretežit dio života proveo izvan Hrvatske, ipak nije prekinuo veze s njom. Kad je došao u Beč, redovito je pratio sva zbivanja u hrvatskoj [[Filologija|filologiji]], a u nekoliko se navrata (npr. u prikazu i polemici oko Rječnika hrvatskoga jezika) u njih izravno uključio. Jedan je od najvećih jezikoslovaca u povijesti slavistike i jedan od najradinijih. "Napisao je toliko da bi od toga, kada bi se sve preštampalo, nastala biblioteka od 100 knjiga, svaka po dvjesto stranica" ([[Josip Hamm]]).
== Kritika ==
U nacionalnom pitanju nije uvijek razumio želje naroda iz kojega je potekao što je u Hrvatskoj povremeno izazivalo kritike i negativne reakcije. Tako je pisao da [[Srbi]] žive na Neretvi i da je jezik Kulina Bana, Bosne, Travunije i Duklje bio srpski: ''Nije moguće vjerovati da ne bi bili u Bosni, Zahumlju, Diokleciji itd. već davna prije Kulina bana počeli pisati ćirilicom, a narodnim jezikom srpskijem''.<ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title=Historija kujiz̄evnosti naroda hrvatskoga i srbskoga. Knj.l.Staro doba, str. 2., 142. |year= 1867.|url= https://books.google.hr/books?id=AhYEAAAAYAAJ&printsec=frontcover&dq=Jagi%C4%87&lr=#v=onepage&q&f=false|publisher= |location= Zagreb |id= }}</ref> Kritiziran je i od Srba. [[Srbobran (novine)|Srbobran]] je [[1903.]] pisao kako ga je napadao beogradski tisak zbog članka ''Makedonski problem'' koji je objavljen u bečkom listu [[Neue Freie Presse]], a po Srbima je učinio veliku uslugu austrijskim težnjama. Tvrdio je da u Makedoniji nema Srba, a u Staroj Srbiji ih ima malo, a i ono što ima nisu baš Srbi, nego samo srodni Srbima. Optuživan je da zlorabi znanstveni autoritet u momentima kada je to Austriji potrebno, i da tobožnjim znanstvenim razlozima želi utvrditi ono za čim teži austrijska politika. Jagić je zbog osude srpskog javnog mišljenja uputio [[Srpska akademija znanosti i umjetnosti|Srpskoj Kraljevskoj Akademiji Znanosti]] pismo molbe da ga izbrišu iz redova svojih članova.<ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 134., 137.|year= 2013. |url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник |location= Загреб, Београд |id= }}</ref><ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Нови Србобран, бројеви 52. и 59., од 10. и 18. марта 1903., чланци: Српска штампа и Јагић и Јагић и Српска Академија Наука|year= 1903.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref>
