Zlatne alge: razlika između inačica

'''Zlatne alge''' (Zlatnožute alge, [[Latinski jezik|lat]]. ''Chrysophyceae'') su jednostanični [[protisti]] koje spadaju koljenu ''[[Ochrophyta]]'' (nekada [[Heterokontophyta]]) zajedno sa [[žutosmeđe alge|žutosmeđim algama]], [[alge kremenjašice|algama kremenjašicama]] i [[smeđe alge|smeđim algama]].<ref name="Alegro">Alegro, Antun, Krajačić, Mladen, Lucić, Andreja, ''Život 2: udžbenik biologije u drugom razredu gimnazije'', Školska knjiga, Zagreb, 2014., {{ISBN|978-953-0-22029-4}}, str. 46.</ref> One su uglavnom ograničene na slatkovodna staništa, ali nekoliko vrsta je nastanjeno u [[more|moru]]. Slatkovodne vrste su osobito zastupljene u čistim, osunčanim površinskim vodama (oligotrofnim jezerima, slabo kiselim /[[pH]]<7/ do neutralnim /pH=7/).

 

 

Zlatnosmeđe, jednostanične alge obično imaju dva bića različite dužine (jedan s trepetljikama – mastigonema). Kao rezervni materijal taloži se [[hrizolaminarin]] (u vakuoli) i [[ulje]] (u plazmi, a ponekad i u vakuoli). Imaju sluzasta tjelešca za sluzavi ovoj. Stanična stijenka je [[celuloza|celulozna]], a često je inkrustrirana (''ožbukana'') [[kalcij-karbonat]]om ('''CaCO3''') i silicij-dioksidom (neke vrste stvaraju različito oblikovane ljušture, pločice i štapiće koji, potisnuti prema van, formiraju oklop – [[vapnenac|vapnenački]] sedimenti). Stanice su gole ili oklopljene s malenim ljuskama. Mnogi rodovi stvaraju ciste (''spore'') koje imaju većinom okremenjenu staničnu stijenku (preživljavanje nepovoljnih uvjeta – [[zima]] ili sušna [[ljeto|ljetna]] razdoblja).