Krunske zemlje Commonwealtha: razlika između inačica

 

Istorijski gledano, tihim raspadom Britanske imperije nastaje veći broj nezavisnih država koji su do tada bili britanske kolonije ili protektorati. Po sticanju nezavisnosti većina ovih država je inicijalno prihvatila vladajućeg britanskog monarha za šefa svojih novostvorenih država. Međutim, određen broj na to nije pristao a mnogo onih koji su inicijalno pristali na ovakav kompromis se kasnije odlučuje da samostalno imenuje šefa države.

 

 

Funkcija kraljice u ovim državama je ceremonijalna i simbolična i ona nema suštinsku moć nad njima. Sve ove države su suverene i imaju mogućnost da proglase republiku. Naslednik kraljice će morati da dobije odobravanje svake od članica ukoliko želi da preuzme odgovarajuće titule. Ova uloga je istorijski često bila paradoksalna. Tako npr. za vreme vladavine kralja Džordža VI, Kanada je Nemačkoj proglasila rat nekoliko dana posle UK tako da je Džordž istovremeno bio u ratu i u miru sa Nemačkom. Nešto kasnije, tokom sukoba Indije i Pakistana 1947., Džordž VI, koji je tada bio kralj obe zemlje, se našao u nedefinisanom ratu protiv samog sebe. Ovo je često otvaralo pitanje da li se zapravo radi o jedinstvenoj kruni ili o više kruna za svaku od država, te koliko naklonjenost pojedinačnim državama utiče na druge. Takođe, činjenica da je vladajući britanski monarh ujedno i poglavar Anglikanske crkve donosi pitanje da li je moguće da takav vladar predvodi raznoliko stanovništvo kakvo je ono u nekim od Krunskih država.