Razlika između inačica stranice »Krunske zemlje Commonwealtha«

bez sažetka
(Nova stranica: Krunske zemlje Komonvelta (engl. Commonwealth Realms) je zajedničko ime za 16 suvernih država koje priznaju britansku kraljicu Elizabetu II kao svoju kraljicu i šefa države. Eliza...)
 
'''Krunske zemlje KomonveltaCommonwealtha''' (engl.[[engleski jezik|engleski]]: ''Commonwealth Realms'') je zajedničko ime za 16 suvernihsuverenih država koje priznaju [[UK|britansku]] kraljicu Elizabetu II kao svoju kraljicu i šefa države. [[Elizabeta II.]] nije kraljica ''Commonwealth Realms'' (jer to nije suštinski entitet), ona je kraljica svake od ovih država zasebno. U svakoj od njih ona postavlja, nezvaničnoneslužbeno po predloguprijedlogu šefa odgovarajuće vlade, generalnog guvernera (engl. Governer-General) koji je njen predstavnik u datoj državi. Krunske zemlje KomonveltaCommonwealtha ne treba mešatimiješati sa Komonveltom[[Commonwealth|Commonwealthom]].
 
Istorijski gledano, tihim raspadom Britanske imperije nastaje veći broj nezavisnih država koji su do tada bili britanske kolonije ili protektorati. Po sticanju nezavisnosti većina ovih država je inicijalno prihvatila vladajućeg britanskog monarha za šefa svojih novostvorenih država. Međutim, određen broj na to nije pristao a mnogo onih koji su inicijalno pristali na ovakav kompromis se kasnije odlučuje da samostalno imenuje šefa države.
 
Kraljica Elizabeta IITrenutnoTrenutno, sledećesljedeće države čine Krunske zemlje Komonvelta (''Commonwealth Realms''):
 
* [[Antigva i Barbuda ]]
* [[Australija]]
* [[Bahami]]
* [[Barbados]]
* [[Belize]]
* [[Grenada]]
* [[Jamajka]]
* [[Kanada]]
* [[Novi Zeland]]
* [[Papua Nova Gvineja]]
* [[Sveti Kits i Nevis]]
* [[Sveta Lucija ]]
* [[Sveti VinsentVincent i Grenadini ]]
* [[Solomonski otoci]]
Solomonska ostrva
Tuvalu* [[Tuvalu]]
* [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]
Funkcija kraljice u ovim državama je ceremonijalna i simbolična i ona nema suštinsku moć nad njima. Sve ove države su suverene i imaju mogućnost da proglase republiku. Naslednik kraljice će morati da dobije odobravanje svake od članica ukoliko želi da preuzme odgovarajuće titule. Ova uloga je istorijski često bila paradoksalna. Tako npr. za vreme vladavine kralja Džordža VI, Kanada je Nemačkoj proglasila rat nekoliko dana posle UK tako da je Džordž istovremeno bio u ratu i u miru sa Nemačkom. Nešto kasnije, tokom sukoba Indije i Pakistana 1947., Džordž VI, koji je tada bio kralj obe zemlje, se našao u nedefinisanom ratu protiv samog sebe. Ovo je često otvaralo pitanje da li se zapravo radi o jedinstvenoj kruni ili o više kruna za svaku od država, te koliko naklonjenost pojedinačnim državama utiče na druge. Takođe, činjenica da je vladajući britanski monarh ujedno i poglavar Anglikanske crkve donosi pitanje da li je moguće da takav vladar predvodi raznoliko stanovništvo kakvo je ono u nekim od Krunskih država.