Razlika između inačica stranice »Krunske zemlje Commonwealtha«

bez sažetka
* [[Novi Zeland]]
* [[Papua Nova Gvineja]]
* [[Sveti KitsKristofor i Nevis]]
* [[Sveta Lucija]]
* [[Sveti Vincent i Grenadini]]
* [[Tuvalu]]
* [[Ujedinjeno Kraljevstvo]]
Funkcija kraljice u ovim državama je ceremonijalna i simbolična i ona nema suštinsku moć nad njima. Sve ove države su suverene i imaju mogućnost da proglase [[republika|republiku]]. NaslednikNasljednik kraljice će morati da dobijedobiti odobravanje svake od članica ukoliko želi da preuzme odgovarajuće titule. Ova uloga je istorijskipovijesno često bila paradoksalna. Tako npr. za vremevrijeme vladavine kralja Džordža[[George VI.|Georgea VI.]], Kanada je Nemačkoj[[Njemačka|Njemačkoj]] proglasila rat nekoliko dana posleposlije UK tako da je DžordžGeorge istovremeno bio u ratu i u miru sa NemačkomNjemačkom. Nešto kasnije, tokomtijekom sukoba [[Indija|Indije]] i [[Pakistan|Pakistana]] 1947., DžordžGeorge VI., koji je tada bio kralj obeobje zemlje, se našao u nedefinisanomnedefiniranom ratu protiv samog sebe. Ovo je često otvaralo pitanje da li se zapravo radi o jedinstvenoj kruni ili o više [[kruna]] za svaku od država, te koliko naklonjenost pojedinačnim državama utičeutječe na druge. TakođeTakođer, činjenica da je vladajući britanski monarh ujedno i poglavar Anglikanske crkve donosi pitanje da li je moguće da takav vladar predvodi raznoliko stanovništvo kakvo je ono u nekim od Krunskih država.
 
U mnogim od država kojima trenutno vlada kraljica postoje jake republikanske struje, naročito u Australiji i na Novom Zelandu. Utoliko je opstanak ovakvog stanja stvari pod znakom pitanja. Ipak, mnogi vide kraljicu kao simbol jedinstva i tradiciju koju ne treba menjati što čini relativno izvesnim da se broj država Commonwealth Realms neće menjati za vreme vladavine Elizabete II. Ovo će se, najverovatnije, u mnogome promeniti otvaranjem pitanja sukcesije kraljice pogotovo ako su uzme u obzir činjenica da je Australija već jednom odbila da princ Čarls postane generalni guverner.