Statusno pravo: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: Zamjena stub u mrva |
Nema sažetka uređivanja |
||
Redak 5:
[[Kategorija:Građansko pravo]]
[[Kategorija:Obiteljsko pravo]]
U Rimu se gradjani dele u dve kategorije po Status libertatis:
Na slobodne i na robove. Slobodni gradjani su bili ili rodjeni slobodni ili su kasnije to postali manumisijom od strane gospodara ili patrona. U Rimskom pravu gradjanin je uvek mogao pokrenuti sudski postupak za zastitu slobode ukoliko je imao dokaze da je odredjeni gradjanin drzan kao rob bez osnova. Takav postupak se zvao VINDICATIO IN LIBERTATEM, a gradjanin koji je zahtevao oslobodjenje nekoga bio je ADSERTOR LIBERTATIS. Takodje je uvedeno da u slucaju da se sud dvoumi oko presude u statusu uvek presudjuje u korist slobode FAVOR LIBERTATIS.
Izvori ropstva su bili razliciti. Najcesci je bio rat, zatim rodjenje u ropstvu, ako zena polno opsti sa robom uprkos zabrani patrona(tj. lica SUI IURIS), duznicko ropstvo a takodje postojala je samoprodaja u ropstvo zbog podele plena. Postoje nekoliko zakona koji uredjuju status robova(koji se tretiraju kao stvari a ne kao lica). Najpoznatiji su: Lex Petronia(robovi se ne smeju izlagati divljim zverima u cirkusu bez dozvole magistrata ili po kazni) i jedna senatska odluka iz Avgustovog doba SC SILANIANUM koja predvidja ubijanje svih robova koji se nadju u kuci ubijenog gospodara, osim onih koji mu priteknu u pomoc.
Robovi su mogli biti oslobodjeni na nekoliko nacina: Manimissio testamento(patron ga oslobadja preko testamenta), Manumissio censu(cenzor upisuje notu(notae censoria) po kojoj gospodar oslobadja svoga roba) i Manumissio vindicta(gospodar pokrece sudski postupak koji namerno gubi i robu se dodeli sloboda addictio libertatis). Zakoni koji su uredjivali ovu obast rimskog prava bili su> Lex Fufia Caninia, Lex Aelia Sentia koji su ogranicili broj robova koji se moze osloboditi i Lex Iunia Norbana koji je dozvojavao oslobadjanje robova u "krugu prijatelja".
| |||