Dušikov(II) oksid

Dušikov(II) oksid (dušikov monoksid, NO) je najjednostavniji dušikov oksid.

Svojstva

Dušikov(II) oksid nastaje od elemenata na visokoj temperaturi električnog luka i katalitičkim izgaranjem amonijaka.

Bezbojan je i vrlo otrovan plin i važan međuproizvod u procesu proizvodnje dušične kiseline. Kisik iz zraka ga vrlo lako oksidira u dušikov(IV) oksid (NO₂), što se prepoznaje po crveno-smeđe obojenim parama. U vodi je slabo topljiv.

U okolišu može nastati izgaranjem fosilnih goriva koja sadrže dušikove spojeve, ali i reakcijom dušika s kisikom u benzinskim motorima pri visokim temperaturama. Munje također pridonose povećanju koncentracije NO u atmosferi.

Dobivanje

Industrijsko

Dobiva se oksidacijom amonijaka u prisutnosti platine (platinske mrežice zagrijane na visoku temperaturu; 500-1000 °C) kao katalizatora.

U sljedećem se koraku nastali plinovi hlade i dodaje se još zraka za oksidaciju NO u NO₂:

2 NO(g) + O₂(g) --> 2 NO₂(g).

Nastali dušikov(IV) oksid (NO₂) uvodi se u vodu. Dobiva se 65%-tna vodena otopina dušične kiseline i dušikov(II) oksid, koji se ponovno vraća u proces:

3 NO₂(g) + H₂O_(I) --> 2 HNO_3(aq) + NO(g).

Izvori

• Hrvatska enciklopedija, Broj 3 (Da-Fo), str. 314. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2001.g. ISBN 953-6036-33-9