Plankton: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
m robot Dodaje: lv:Planktons Mijenja: zh:浮游生物 |
Nema sažetka uređivanja |
||
Redak 1:
'''PLANKTONI'''
Planktoni pretvaraju sunčevu svetlost u hranu
Fitoplanktoni poseduju efikasan genomom koji omogućava da se ponašaju kao ploveći solarni paneli za sakupljanje sunčevih zraka, pokazalo je najnovije istraživanje naučnika.
Fitoplankton-1.jpg
Jednoćelijski morski organizmi fitoplanktoni imaju efikasan genomom koji im omogućava da se ponašaju kao ploveći solarni paneli za sakupljanje sunčevih zraka, rezultati su najnovijih istraživanja naučnika.
Upoređivanje četiri različite vrste sićušnih planktona pokazalo je da oni zaista uspešno obavljaju jedinstven posao: sakupljaju sunčevu svetlost i pretvaraju je u hranu - uz pomoć samo nekoliko gena.
Razumevanje kako oni to rade moglo bi da omogući ljudima da jednog dana bolje koriste sunčevu svetlost kao izvor energije i čak im pomogne u borbi protiv globalnog zagrevanja.
"To nas upućuje da precizno shvatimo kako, sa jedva 2.000 gena, ova mala jednoćelijska stvorenja pretvaraju sunčevu energiju u živu biomasu koja predstavlja osnovni element života", izjavila je biolog mora Seli Čisholm iz Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.
Tri naučnička tima u SAD, Francuskoj i Izraelu rezultate svojih istraživanja objavili su u zajedničkom Internet izdanju časopisa Priroda i naučne rasprave američke Nacionalne akademije za nauku. Oni su istraživali na tri vrste planktona pod imenom "prohlorokokus" i jedne koja je vrlo bliska vrsti po imenu "sinehokokus".
"Ove ćelije nisu neka ezoterična majušna stvorenja, ona dominiraju okeanima i u litru morske vode, na primer, nalazi se najmanje 100 miliona prohlorokokusa", rekla je Seli Čisholm.
Oni stvaraju bazu za lanac ishrane time što obezbeđuju hranu za veće životinje. Oni takođe ubrizgavaju gotovo dve trećine ugljendioksida u okean tako što ovaj gas uzimaju iz atmosfere i koriste ga za stvaranje sopstvenih malih ćelija. Oni, takođe, kroz takav proces proizvode i ogromne količine kiseonika.
"Sav život na Zemlji podjednako zavisi i od fotosinteze koja se događa u okeanima na našoj planeti", smatra Donald Brajant sa katedre za biohemiju i molekularnu biologiju na državnom univerzitetu Pensilvanije.
Razmnožavanje u velikom broju
"Stotine ovih organizama mogu se smestiti po obimu vlasi ljudske kose, ali oni se razmnožavaju u takvom broju da, iako tako mali, čine 50 odsto fotosintetske biomase u okeanima", ističe Gabrijela Rokap, profesor okeanografije na univerzitetu Vašington.
Pod mikroskopom oni izgledaju vrlo slično, ali istraživanja su pokazala da se genetski izuzetno razlikuju.
Naučnici shvataju da otkrića genetskih razlika kod planktona i njihovo upoređivanje može u velikoj meri dati odgovor na nepoznanicu - kako čine ono što čine? "Mi još ne znamo kako zapravo funkcioniše najmanje polovina gena tih sićušnih organizama", naglasila je profesorka Čisholm.
Jedno od otkrića koje bi moglo da pruži poređenje funkcionisanja je da pomogne naučnicima da precizno ustanove koji su geni odgovorni za fotosintezu, za proces koji svetlosnu energiju pretvara u biomasu.
"S potpunom spoznajom delovanja genoma, dobijamo neku vrstu 'sirove liste delova' koji su neophodni u istraživanju mehanizma fotosinteze, ali i drugih važnih procesa", smatra Rejmond Orbah, direktor za naučna istraživanja u američkom ministarstvu energetike koje je učestvovalo u finansiranju istraživanja planktona.
Планктон је назив за микроскопски ситне биљне и животињске организме који лебде у мору или у копненим водама - барама, рекама или језерима ношени струјом и кретањем водене масе. Планктон је највидљивији у стајаћим водама као што су баре или језера.
Планктон је присутан у готово свим водама на Земљи. Међутим, у већини морских подручја је присутност хранљивих материја занемарљива, па отуда је и количина планктона у њима врло мала и стога се сматрају еколошким пустињама. Ако у стајаћим водама или рекама дође до претеране количине храњивих материја, може се догодити да то доведе до супротног резултата, наиме, да фосфати, као ограничавајући фактор прехране планктона постане доминантан (као отпадни продукт вештачког ђубрива пољопривредних површина доспева оборинском водом у слатководне ресурсе на копну), и доведе до своје супротности и "загуши" природну циркулацију између планктона, воде и фосфата па отуда и сви живи организми у води (и планктон) изгубе неопходан кисеоник и угуше се. Слатководни планктон назива се лимнопланктон, а морски халипланктон.
Планктон постоји у свим могућим облицима и величинама. Посебно ситни организми (4-40 µm) убрајају се у нанопланктон. Најмањи облици су бактерије, у једну кашикицу воде стало би их 2 милиона. Али и већи представници фитопланктона су мањи од пресека људске косе. И зоопланктон има сићушних, али и таквих који могу имати и до 9 метара, као, рецимо неке врсте медуза које не могу активно пливати, него само плутају са струјом, и убрајају се исто у планктоне.
Разликују се:
бактеријски планктон
фитопланктон (биљни планктон)
зоопланктон (животињски планктон)
Copepoda (Calanoida) - планктон
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Зоопланктон
Према досадашњим сазнањима, највећи део животињске биомасе планктона чине ракови копеподе. Без планктона арктичких вода не би могли постојати велики китови усани, као нпр. плави китови или китови перајари, њихова прехрамбена подлога је управо зоопланктон којег „филтрирају" својим устима. Велика јата риба такође се хране масом планктона.
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фитопланктон
Једноћелијске силикатне алге чине највећи дио масе фитопланктона. Према новијим истраживањима, чини се да је апсолутно највећа количина угљен-диоксида везана у биљном планктону, а не, као што се раније сматрало, у тропским шумама.
Животиње које се хране филтрирањем планктона
Плави кит
Кит перајар
Кит ајкула
Дивовска ајкула
Фламинго
| |||