Situacionistička internacionala: razlika između inačica
Izbrisani sadržaj Dodani sadržaj
m robot Dodaje: nn:Situasjonistiske Internasjonale |
mNema sažetka uređivanja |
||
Redak 6:
Za više od 10 godina postojanja SI je imala oko 70 članova. Neki od njih bili su Guy Debord, Michéle Bernstein, Christopher Gray, Jaqueline de Jong, Asger Jorn, Dieter Kunzelmann, Guiseppe Pinot-Gallizio, Alexander Trocci i Raoul Vaneigem.
Dugujući jednako nadrealistima i Dadi koliko i [[Karl Marx|Marxu]] i [[Mihail Bakunjin|Bakunjin]]u, situacionističko je polazište bilo da je izvorni pokret radničke klase bio razbijen od strane buržuja na zapadu i boljševika na istoku; radničke organizacije kao što su sindikati i ljevičarske političke partije su se prodale svjetskom kapitalizmu; štoviše, [[kapitalizam]] bi mogao sada prisvojiti čak i najradikalnije lijeve ideje i sigurno ih vratiti, u obliku neškodljivih ideologija iskorištenih protiv radničke klase koje bi trebalo da one predstavljaju.
{{Citat|U suštini, želimo da ideje ponovo postanu opasne.|''Naši ciljevi i metode u strazburškom skandalu'', SI br. 11, listopad 1967.}}
| |||