|
'''Logopedija''' se bavi prevencijom, dijagnostikom i tretmanom poremećaja [[govor]]a, [[glas]]a, [[jezik]]a, gutanja, slušanja, čitanja, pisanja i svih oblika komunikacije. Osim toga logopedi se bave primijenjenim i fundamentalnim istraživanjima u navedenim područjima.
Kao znanstvena disciplina logopedija pripada [[Društvene znanosti|društvenoznanstvenomu]] području, odnosno odgojnoznanstvenomu polju.
U [[obrazovanje|obrazovnomu]] i [[odgoj|odgojnom]] sustavu, logopedi rade kao [[pedagog|pedagozi]] u poučavanju djece s oštećenjima sluha i poučavanju djece poremećenog glasa i govora.
Najčešći problemi logopeda:
ALALIJA (Alalia) Nerazvijen govor, poremećaj u funkcionisanju nervnih struktura koji se ispoljava se potpunim odsustvom sposobnosti govora. Ovo se ne odnosi na nerazvijen govor kao posledicu određenog stanja kao što su npr. autizam ili oštećen sluh.
AFAZIJA (Aphasia) Vrlo težak jezički poremećaj, nastao kao posledica oštećenja moždanih struktura. U ranom uzrastu najčešće je posledica traumatskih povreda glave, dok u starijem dobu kao jedan od osnovnih pratilaca raznih dementnih stanja ili kao posledica moždanih udara. Ispoljava se različitim nepravilnostima u jezičkoj strukturi - od blagih teškoća pri prisećanju određenih reči, do potpune nemogućnosti da se govor razume i/ili produkuje.
DISLALIJA ( Dyslalia) Poremećaj artikulacije, nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru glasova. Uzroci nastanka su mnogobrojni i raznovrsni. Na primer - loš govorni uzor u porodici ili bližoj okolini; anatomski uzroci (kratak frenulum, rascep usne i/ili nepca, nepravilnosti vilica i td; neurološki uzroci - razvojna kašnjenja motorike; ... Najučestalije dislalije kod nas su sigmatizam (odnosi se na glasove S, Z, C, Ć, Đ, Š, Ž, Č, Dž), lambdacizam (odnosi se na glasove L i LJ) i rotacizam ( odnosi se na glas R).
DISGRAFIJA (Dysgraphia) Nepravilan rukopis, nesavladana veština pisanja osobe koja je učena ovoj veštini (ne odnosi se na osobe koje nisu obučavane za veštinu pisanja). Uzrok je neurološke prirode, u specifičnim ispadima u funkcionisanju određenih struktura, bilo kao posledica afazije, razvojnih nepravilnosti,ili, neretko, neutvrđenog uzroka. Osobe sa disgrafijom ovladavaju pisanjem do određenog nivoa za razliku osoba sa AGRAFIJOM (Agraphia). Disgrafija je često udružena sa disleksijom i poremećajima fine motorike.
DISKALKULIJA (Dyscalculia) Problem u savladavanju matematičkih veština, uprkos adekvatnom obučavanju. Osobe sa diskalkulijom zbog specifičnih neuroloških ispada nisu u mogućnosti da barataju brojevima na način na koji većina ljudi može, problem se vidi čak i pri sabiranju prostih brojeva. Izvestan broj osoba ima potpunu nesposobnost za matematičku veštinu, i to se naziva AKALKULIJA (Acalculia).
DISLEKSIJA (Dyslexia) Problem savladavanja pisanog jezika, uprkos adekvatnom obučavanju. Osobe sa disleksijom takođe imaju specifične i raznovrsne neurološke ispade koji im otežavaju čitanje i aktivnosti vezane uz čitanje (analiza i sinteza glasova u izgovorenim rečima, na primer), što ne utiče samo na ocenu iz srpskog jezika, već na kompletno školovanje i život osobe sa disleksijom. U našoj sredini problem je veliki zbog potpunog nepoznavanja problema kao takvog. Tipična situacija je ona u kojoj se od strane roditelja i školskog sistema stvara psihološki pritisak na dete, a to zatim povlači druge probleme, po dete i sredinu (depresija, nasilničko ponašanje, napuštanje školovanja pre završetka - samo su neki od mogućih nastavaka).
DISPRAKSIJA (Dyspraxia) Problem u nemogućnosti ili nepravilnosti naše voljne kontrole pokreta raznih mišića. Uzroci su razni, te i simptomi. Najčešće se prepoznaje po kašnjenju u razvoju motorike, nespretnošću, nevoljnim pokretima pri izvođenju određenih pokreta. U oblasti govorno-jezičkog funkcionisanja osnovni simptom je kašnjenje u progovaranju, što predstavlja poseban problem pod nazivom VERBALNA APRAKSIJA.
DISFAGIJA (Dysphagia) Neuromotorni poremećaj koji se ogleda u otežanom hranjenju, tačnije gutanju, čak i pljuvačke i tečne hrane. Deca sa disfagijom obično jedu jako sporo, ne jedu dovoljno količinski, podložni su čestim respiratornim infekcijama, stalno su mokra zbog pljuvačke koja se sliva van usta,... Logopedski tretman podrazumeva vežbe stimulicije neuromišićnih refleksa gutanja i žvakanja.
DISFONIJA (Dysphonia) Ovo je naziv za poremećaj glasa, najčešće po tipu promuklosti. Uzroci su razni, od respiratornih infekcija, hormonskih poremećaja, psiholoških problema, ... Glas promenjenog kvaliteta se tretira u zavisnosti od uzroka i tipa oštećenja: medikamentoznom terapijom, logopedskim vežbama, hirurški.
DIZARTRIJA (Dysathria) Neuro-motorni poremećaj koji pogađa govornu muskulaturu. Ogleda se u poremećajima disanja i produkcije govora - govor je isprekidan, promukao, neujednačene visine i intenziteta, ili pak vrlo usporen. Prateći je simptom cerebralne paralize , Parkinsonove bolesti, multiple skleroze, moždanog udara, povreda mozga, ... MUCANJE (Balbuties) Jezički poremećaj koji se ispoljava u specifičnim prekidima ritma i tempa, nevoljnim grčenjem muskulature, te je govor isprekidan, sa ponavljanjima određenih glasova ili slogova. Mucanje ima svoju neurološku osnovu, a za sobom povlači i izvesne psihološke probleme. Pogrešan pristup mucanju može dovesti do većih problema! Svaka osoba koja ima problem mucanja zahteva individualni program, u zavisnosti od uzrasta, tipa mucanja i specifičnog senzibiliteta osobe.
RAZVOJNA DISFAZIJA (Dysphasia) Poremećaj u razvoju jezičkih struktura, koji se ispoljava u problemima u razumevanju i formulisanju govora (dete ne razume) , kao i/ili u problemima produkcije govora (dete ne priča). Pod ovim terminom krije se veliki broj različitih simptoma, ali osnovni simptomi su kašnjenje u progovaranju, nepravilan izgovor velikog broja glasova, i agramatičan govor - uprošten do nivoa rečenice od dve reči, bez priloga, predloga, prideva, i bez pravilne promene reči.
Specifičnosti koje smo ovde naveli po raznim istraživanjima prisutne su kod velikog broja ljudi, po većini istraživanja - oko 10 % svih ljudi na planeti ima neki govorno-jezički problem. Prisutnost problema u razvojnom periodu je još veća, i nažalost, u stalnom razvoju. Rana i pravilna intervencija na ovom polju je neophodna, a ključ rešenja nalazi se u otvorenom pristupu bez predrasuda, i zajedničkom delovanju svih nas, a posebno roditelja dece sa problemima. Uključite se što pre, za dobrobit svoga deteta!
== Pogledajte i ==
{{Glavni|Mucanje|Disleksija}}
{{Mrva-obraz}}
[[Kategorija:Odgoj i obrazovanje]]
{{UFV032014}}
|
