Polonij: razlika između inačica

| taliste = 254 <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka), 2012., {{ISBN |978-3-942-53009-5}}, str. 1</ref>

| vreliste = 962 <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka), 2012., {{ISBN |978-3-942-53009-5}}, str. 1</ref>

| atomska_masa = 209,98 (210) <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka), 2012., {{ISBN |978-3-942-53009-5}}, str. 1</ref>

| e_konfiguracija = 4f¹⁴5d¹⁰6s²6p⁴ <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka), 2012., {{ISBN |978-3-942-53009-5}}, str. 1</ref>

'''Polonij''' je radioaktivni polumetal, kojeg su otkrili [[1898.]] godine [[Marie Curie|Marie]] i [[Pierre Curie]] kao sastojak uranijeve rude smolinca - (uraninita; pehblenda), gdje nastaje radioaktivnim raspadom uranija, iz Joahimova u [[Češka|Češkoj]]. Polonij je ime dobio po [[Poljska|Poljskoj]], rodnoj domovini Marie Curie. On se nalazi u [[uranij|uranijevim]]evim i [[torij|torijevim]]evim [[Mineralne sirovine|rudama]] u vrlo maloj količini, na 1000 tona rude ima ga oko 0,03 g. Vrlo je rijedak, tako da u 1t uranija ima svega 100mg100&nbsp;mg polonija. Zbog visoke cijene na tržištu primjena mu je ograničena. Uglavnom se koriste polonijevi izotopi, koji alfa-zračenjem oslobađaju mnogo topline, pa se mogu koristiti kao izvor energije u satelitima. Osim toga koristi se za uklanjanje statičkog elektriciteta u prostorijama gdje je elektricitet nepoželjan. Jako je otrovan i radioaktivan. Polonij se izdvaja iz ruda zajedno sa [[bizmut|bizmutom]]om, od koga se odvaja u obliku svoga sulfida, koji se teže otapa u vodi od bizmut-sulfida. Polonij je polumetal sjajan kao srebro, po kemijskim osobinama sličan je [[telurij|teluru]], a po fizičkim više je sličan [[titanij|Ti]], [[olovo (element)|Pb]] i [[bizmut|Bi]]. Tako, na primjer, gradi slično jedinjenje sa [[vodik|vodikom]]om, H₂Po, kao telur. Poznato je 27 [[radioaktivnost|radioaktivnih]] [[izotop|izotopa]]a polonija. Najstabilniji polonijev izotop je Po-209, njegov poluživot je 42 godine. Izotop Po-210, njegov poluživot je 138,4 dana, a može se dobiti ozračivanjem bizmuta (Bi-209) u nuklearnom reaktoru. Ovaj izotop dokazan je u dimu cigareta, a nastaje raspadanjem Pb-210. Polonij se javlja u svojim jedinjenjima u oksidacionim stanjima: -2,+2,+4 i +6.