Vitamin B12
Vitamin B12 je u vodi topljivi vitamin s vrlo važnom ulogom u različitim metaboličkim i sintetskim putevima. Naziv „vitamin B12” općenito se koristi za skupinu sličnih spojeva koji sadrže kobalt. Nedostatak može dovesti do megaloblastične anemije i nekih neuroloških oštećenja.
Osnovu ovog vitamina čini jezgra korina, zbog čega se ova skupina spojeva zovu korinoidi. Jezgru čine 4 reducirana pirolna prstena koji su međusobno povezani dok kobalt čini središte molekule i čvrstom kovalentnom vezom vezan za 4 dušikova atoma. Prisutstvo kobalta je vrlo bitno za biološku aktivnost.
Spoj sadržava i nukleotidni ostatak (baza, šećer, fosfat). Ovisno o skupini koja je kompleksno vezana na kobalt razlikuju se mnogi derivati (cijanokobalamin, hidroksikobalamin, metilkobalamin, deoksiadenozilkobalamin).
Glavni „proizvođač” ovog vitamina su mikroorganizmi često u simbiotskom životu s većim organizmom.
Bogati i najdostupniji izvori vitamina B12 obično su morski plodovi ili namirnice bogate mikroorganizmima: riba, mlijeko, fermentirani sirevi, jetra, srce. Meso je često previše siromašan izvor tog vitamina za ljudske potrebe jer se teško apsorbira.
U povrću ga ima vrlo malo zbog mikroorganizama kojih žive na biljci ili korjenju; zato ga nalazimo u maloj količini kod biljoždera koji obično sadrže neznatne nakupine spomenutih mikroorganizama u svom probavnom traktu.
Preporučene dnevne količine (RDA) za zdravu odraslu osobu su 2 μg, što je količina prisutna u uobičajenoj prehrani.
Obzirom da standardnog testa za nedostatak vitamina B12, izvodi se nekoliko laboratorijskih testova kako bi se utvrdila dijagnoza vezana uz nedostatak istoga. Vrijednost vitamina B12 u serumu je neprikladna zbog toga što se mijenja kasno, a također je relativno neosjetljiva i nespecifična.[1] Metilmalonska kiselina u mokraći ili u krvnoj plazmi se smatra funkcionalnom oznakom vitamina B12 koja postaje očitija kada se iscrpe zalihe vitamina B12.[1] Ipak, povišene razine metilmalonske kiseline mogu upućivati na često previđeni[2] poremećaj metabolizma, kombiniranu malonsku i metilmalonsku aciduriju (CMAMMA).[3] Najranija naznaka nedostatka vitamina B12 su niske razine holotranskobalamina (holoTC), koji je cjelina vitamina B12 i njegove transportne bjelančevine.[1]
Izvori
uredi- ↑ a b c Ärzteblatt, Deutscher Ärzteverlag GmbH, Redaktion Deutsches. Causes and Early Diagnosis of Vitamin B12 Deficiency (03.10.2008). Deutsches Ärzteblatt (njemački). doi:10.3238/arztebl.2008.0680. PMC 2696961. PMID 19623286CS1 održavanje: format PMC-a (link)
- ↑ Sloan, Jennifer L.; Johnston, Jennifer J.; Manoli, Irini; Chandler, Randy J.; Krause, Caitlin; Carrillo-Carrasco, Nuria; Chandrasekaran, Suma D.; Sysol, Justin R.; O'Brien, Kevin; Hauser, Natalie S.; Sapp, Julie C. Rujan 2011. Exome sequencing identifies ACSF3 as a cause of combined malonic and methylmalonic aciduria. Nature Genetics (engleski). 43 (9): 883–886. doi:10.1038/ng.908. ISSN 1546-1718. PMC 3163731. PMID 21841779CS1 održavanje: format PMC-a (link)
- ↑ de Sain-van der Velden, Monique G. M.; van der Ham, Maria; Jans, Judith J.; Visser, Gepke; Prinsen, Hubertus C. M. T.; Verhoeven-Duif, Nanda M.; van Gassen, Koen L. I.; van Hasselt, Peter M. 2016. Morava, Eva; Baumgartner, Matthias; Patterson, Marc; Rahman, Shamima; Zschocke, Johannes; Peters, Verena (ur.). A New Approach for Fast Metabolic Diagnostics in CMAMMA (engleski). Springer. Berlin, Heidelberg. str. 15–22. doi:10.1007/8904_2016_531. ISBN 978-3-662-53681-0. PMC 5110436. PMID 26915364CS1 održavanje: format PMC-a (link)