Džurdži: razlika između inačica

'''Džurdži''', polunomadski [[Tungusko-mandžurski narodi|tunguski]] narod sa sjeveroistoka današnje [[Kina|Kine]], nastanjen na područjima kasnije mandžurije[[Mandžurija|Mandžurije]], današnji Liaoning, Heilongjiang i Jilin, direktni predci današnjihsuvremenih [[Mandžurci|Mandžuraca]]. Džurdži su bili skupina više plemena: [[Divlji Džurdži]], [[Wanyan]], [[Jianzhou Džurdži]], [[Haixi Džurdži]], [[Mohe]] ([[Heishui Mohe]], [[Sumo (Džurdži)|Sumo]], [[Baishan]], [[Haoshih]], [[Anchegu]], [[Bodo (Džurdži)|Bodo]], [[Yulou]], [[Funie]]). Godine 946. zemljom naroda Džurdži ili Jurchen ovladaju Khitani, osnovavši carstvo [[Liao]], a gradovi su im se nalazil sve do Pekinga[[Peking]]a, što im granice na jug idu sa dinastijom [[Song]] i na zapad sa dinastijom [[Xixia]], odnosno Tangutima[[Tanguti]]ma. Džurdži su bili ratoborni a [[Khitani]] malobrojniji, pa ovi [[1115]]. podignu ustanak i utemelje svoje carstvo. U ovome im pomogoše i Kinezi. Džurdži osnuju vlastitu dinastiju u Kaifengu[[Kaifeng]]u a Kinezi [[Južni Song]] u gradu [[Lin’an]], današnji [[Hangzhou]].

Džurdži su se od Kineza razlikovali po svojem jeziku, posebnim običajima i svojoj nošnji. Bili su ratoborni i ponosni, ali i manjima među Kinezima. Na sjeveru su lutale [[Mongoli|mongolske]] horde koje će uskoro pod vodstvom Džingis-kana osvojiti Kaifeng i zemlju Džurdža. Ovo se zbilo [[1234]], napadom ujedinjenih snaga Mongola i dinastije Song, a 1279 osvoje cijelu Kinu. Južni dio zemlje doći će pod vlast Kine (dinastija [[Ming]]), nakon što Mongoli budu protjerani u 14. stoljeću. Srednji dio i sjever još je u njihovim rukama. Džurdži će ustat protiv Kineza pod vodstvom Nurhačija (1559-1626) koji se proglasio carem (1616) te zaratio sa [[Kinezi]]ma. Za prijestolnicu si je uzeo [[Mukden]]. Kinu će Mandžurci napasti 1644. i do 1680 njome potpuno ovladati.