|
Oblik objekta smještenog u nekom prostoru odnosi se na dio prostora koji taj objekt zauzima, a koji je određen njegovom vanjskom granicom—izdvojeno od ostalih aspekata toga objekta, poput boje, sadržaja ili tvari od koje je građen, ili njegova položaja i orijentacije u prostoru i veličine.
Jednostavne dvodimenzionalne oblike moguće je opisati [[geometrija|geometrijski]] kao [[Točka (geometrija)|točke]], [[pravac|pravce]], [[krivulja|krivulje]], [[ravnina|ravnine]] itd. Oblici koji se pojavljuju u fizičkome svijetu obično su poprilično složeni; mogu biti proizvoljno zakrivljeni, kad su predmet [[diferencijalna geometrija|diferencijalne geometrije]], ili [[fraktal]]ni, kao kod biljaka i obalnih crta.Oblik je odnos krivih i ravnih površina u spoljašnjem izgledu, uobličenost vidljivih
delova, reljef, konfiguracija, način na koji nešto percipiramo, uočavamo; obris predmeta, tela ili
osobe (Zemlja ima oblik kugle); vrsta nečega, različit lik ili izgled nečega, pojavnost. Oblik
objekta smeštenog u nekom prostoru odnosi se na deo prostora koji taj objekt zauzima, a koji je
određen njegovom vanjskom granicom—izdvojeno od ostalih aspekata toga objekta, poput boje,
sadržaja ili tvari od koje je građen, ili njegova položaja i orijentacije u prostoru i veličine.
Jednostavne dvodimenzionalne oblike moguće je
opisati geometrijski kao tačke, pravce, krivulje, ravnine itd. Oblici koji se pojavljuju u fizičkom
svetu obično su poprilično složeni; mogu biti proizvoljno zakrivljeni, kad su
predmet diferencijalne geometrije, ili fraktalni, kao kod biljaka i obalnih crta.
U samoj reči oblik početno slovo „o" je zatvorena forma koja OBUHVATA, OVALNO
OBLIKUJE, OSNOVU, OKOLINE. To znači da je početno „o" navođenje ili uvođenje u
određeni oblik. Sve što je shvatljivo ima svoj oblik, koji tada ima i svoj naziv. U tom beskrajnom
mnoštvu oblika ipak je moguće razlikovati nekoliko osnovnih vrsta, kao što su prirodni i veštački
stvoreni oblici. Drugu grupu čine amorfni i emancipovani. Ova se podela odnosi i na prirodne i
na veštački načinjene oblike. Prirodmi amorfni oblici bili bi svi oni oblici koji nemaju u
osnovnoj šemi pravilne površine i volumen, kao na primer grumen zemlje. Eman-cipovana
prirodna forma su kristali, lišće, cvetovi i plodovi nekih biljaka. Po pravnlu, svi oblici načinjeni
ljudskom rukom su emancipovani.1
Njihovu posebnu grupu čine geomstrijske slike i objekti koji se mnogo koriste u
umetnosti, ne samo likovnoj. Oblici doživljeni u snu i u uobrazilji su, po pravilu, isti kao oni pz
realnog sveta i prirode, samo su skoro uvek doživljeni u drugom prostorno-vremenskim
okolnostima. Oblik je takođe i svaka boja postavljena na ravan (oblik je u boji, boja je u obliku),
isto onako kao što su vreme u prostoru i prostor u vremenu neodvojivi.. PRIRODNI OBLICI
Može se uopšteno reći da svi oblici u prirodi, osim kristala, nastaju u šemi krive linije i
krive površi, i da im je konačan izgled obao u šemi kruga i elipse. Drugi važan vizuelni i
strukturni činilac određenosti živih oblika u prirodi su njihova ustaljena veličina i izgled, kao
posledica naslednih osobina pojedinih vrsta. U tom smislu razlikujemo dva tipa prirodne forme
koju izgrađuje živa materija. To su vertikalni nadzemni oblici čiji je poprečni presek kružnica i
oblici plodova čiji je poprečni presek takođe kružnica, ali i elipsa. Takva svojstva oblikovanosti
određuju ne samo nasledne osobine već i spoljni činioci sredine u kojoj ti oblici nastaju i rastu.
Pod spoljnijm čnniocima podrazumevaju se ukupni klimatski uslovi određenog podneblja,
koje nazivamo spoljnom sredinom, i dejstvo Zemljine teže. Da bismo razumeli svojstva prirodne
forme koju uslovljavaju nasledne osobine jedinke u okviru njihovih vrsta i spoljni činioci u
kojima jedinka nastaje i živi, razmotrićemo primer ribe. Ona živi u vodi, koja je gušća od
vazduha.
Kao oblik koji se brzo kreće u vodi, riba je svojom spoljnom formom idealno oblikovana za
takve uslove. Zato smo njen oblik kao primarnog nosioca forme nazvali ribolikim, te se svi slični
oblici, bez obzira na strukturu, vrstu i poreklo, svrstavaju u taj tip forme. Tako je ribolikoj formi
blizak projektil koji ima skoro iste uslove kretanja - mora se brzo probijati kroz vazduh kao riba
kroz vodu. To znači da im spoljni izgled prvenstveno određuje kretanje. Drugi važan činilac
određenosti živih oblika su njihova relativno ustaljena veličina i izgled, kao obeležja i svojstva
jedinki svake od vrsta. U tom smislu razlikujemo dva tipa forme žive materije. Prvi tip su oblici
nadzemnih izdanaka, prvenstveno biljaka, čiji je poprečni presek u šemi kružnice, a drugi tip su
oblici plodova u šemi kružnice, krive površi i elipse. Takvi oblici određeni su naslednim
osobinama. Izgled plodova odražavaju ili menjaju spoljni uslovi u kojima nastaju, rastu i
sazrevaju. Forme žive prirode su, dakle, uslovljene neprekidnim dejstvom spoljne sredine i, po
pravilu, što je gušća sredina u kojoj se telo razvija, to je i njegova spoljna forma jednostavnija i
kompaktnija (riba, glista, krtica, krompir i luk).
I neki oblici nežive materije u prirodi nužno imaju takav oblik, jer su nastali pod dejstvom
određenih sila prirode. Na primer, kao što je oblik ribe nastao kao nasledna osobina ove vrste
{{mrva}}
| 