Pingvini: razlika između inačica

'''Pingvini''' ([[Latinski jezik|lat]]. ''Spheniscidae'') su grupa [[ptice|ptica]] koje ne mogu letjeti, a žive na [[južna polutka|južnoj polutki]]. To je jedina [[porodica (taksonomija)|porodica]] unutar reda Sphenisciformes, podrazreda ptica Neognathae. Pingvine obuhvaća šest rodova sa 17 ili 20 vrsta, što ovisi od autora. Smatra se vjerojatnim da su im, razvojno gledano, sestrinske grupe [[plijenori]] (Gaviiformes) i [[bubnjavke]] (Procellariiformes). Vrlo ih je lako razlikovati od svih ostalih ptica. Izvrsno su se prilagodile životu u [[more|moru]], a djelomično i ekstremno hladnim područjima zemlje. Oni ne mogu letjeti, ali odlično [[plivanje|plivaju]] velikom brzinom.

 

Pingvini su vrlo dobro prilagođeni životu u vodi. Njihova krila su se preoblikovala u "peraje" za ronjenje i plivanje, i ne koriste ih za letenje. U vodi su stoga izuzetno okretni. U njihovom glatkom [[perje|perju]] se nalazi sloj zraka koji ih štiti od hladnoće, ali i pomaže pri [[ronjenje|ronjenju]]. Većina vrsta je samo neznatno teža od težine vode koju istiskuju svojim tijelom, pa im je zbog toga relativno lako roniti. Pod vodom mogu doseći brzinu od 5 do 10 kilometara na sat, no neke vrste mogu plivati brže, do 36 kilometara na sat. Uron im može trajati i do 20 minuta. Prilikom brzog plivanja veslaju krilima. Zapravo, noge koriste kao vesla jer su im prsti spojeni kožom, a potisak postižu krilima.<ref name>Markon E., Monđini M. ''Sve životinje sveta''. 2000. IKP „Evro“, Beograd</ref> Kada plivaju lagano, koriste samo noge.