Gramatika baskijskog jezika

Ovaj članak prikazuje osnovne značajke baskijskog jezika, jezika kojim se govori u sjevernoj Španjolskoj i jugoistočnoj Francuskoj, to jest u Baskiji.

Gramatika baskijskog jezika

Ovaj članak ili dio članka, djelomično ili uopće nije preveden s engleskog jezika. (Rasprava)Pomozite u prijevodu vodeći računa o stilu i pravopisu. Izvornik se možda nalazi na popisu drugih jezika.

Članovi, zamjenice i oznake količine

Za razliku od hrvatskog baskijski jezik ne razlikuje rodove (muški, ženski, srednji...). No baskijski jezik ima članove :određeni i neodređeni.

Primjeri članova: etxea (kuća), bidaia (put, putovanje), eltxoa (komarac), senarra (suprug), hurra (lješnjak)

bidaia = putovanje + ODR ili neodređeni oblik bat bidai
eltxoa = komarac + ODR ili neodređeni oblik bat eltxo
senarra = suprug + ODR ili neodređeni oblik bat senar
hurra = lješnjak + ODR ili neodređeni oblik bat hur
etxea = kuća + ODR ili neodređeni oblik bat etxe
ODR = određeni član
NOD. = neodređeni član

Uobičajeni članovi i oznake količine

Neke pokazne zamjenice			Neke oznake količine
-a, -a(r)- jedninski član -ak, -e- množinski član -ok, -o- množinski približujući član -(r)ik negativni-polarni član	hau, hon- 'ovo' hauek, haue- 'ovi' hori, horr- 'to' horiek, horie- 'ti' hura, har- 'ono ' haiek, haie- 'ona'	zein 'koji,koja,koje' zer, ze 'što' beste 'drugo,druga'	batzuk, batzue- 'neki,neke' zenbait 'nešto' asko 'mnogo,puno' anitz 'mnogo' gutxi 'nekoliko' guzti 'sve,svi' zenbat 'koliko' hainbeste 'toliko'	bat 'one, a(n)' bi 'dva' hiru 'tri' lau 'četiri' bost 'pet' itd.
"Članovi" poprimaju oblik sufiksa.Pogledaj sljedeći opis njihove uporabe. Oblici -a, -ak, -ok odgovaraju padežu apsolutiv ; u drugim slučajevima, -a(r)-, -e-, -o- se koriste kao padežni sufiksi. Negativni polarni član, često zvan partitivni sufiks, se ne kombinira s padežnim nastavcima.	nastavci pokaznih zamjenica, poput članova i za razliku od imeničkih elemenata, pokazuje nepravilnu tvorbu između jednine i množine te, u jednini, između apsolutiva (hau, hori, hura) i drugih padeža (hon-, horr-, har-). Isti oblici funkcioniraju kao pokazne zamjenice.

Članovi -a, -ak, -ok, -(r)ik, pokazne zamjenice hau, hori, hura i neki kvantifikatori određuju količinu i nalaze se nakon imenice.	etxea 'kuća' [kuća-ODR] etxeak 'kuće' [kuća-ODR] etxe hau 'ova kuća' [kuća ova] etxe horiek 'ove kuće' [kuće te] etxe bat '(jedna) house' [kuća jedna] etxe batzuk 'neke kuće' [kuća neke]
Druge oznake, uključujući beste 'other', upitne zamjenice i brojevi iznad jedan i dva a (ovisno o dijalektu) prethode imenici.	zein etxe? 'koja kuća/koje kuće?' [koja kuća] zenbat etxe? 'koliko kuća?' [koliko kuća ] zenbait etxe 'neke kuće' [neka kuća] hiru etxe 'tri kuće' [tri kuća] bi etxe/etxe bi 'dvije kuće' (dijalektalne varijante)
Uobičajena imenička fraza s uobičajenom imenicom kao vodeća mora sadržavati ili jednu pokaznu zamjenicu ili jedan kvantifikator, a ne oboje kao u primjerim ispod.	hiru etxeok 'these/those (nearby) three houses' [three house-ART] hiru etxe haiek 'those (distant) three houses' [three house those] zein hiru etxe? 'which three houses?' [which three house]
Oznake beste 'druga,ostala ...' i guzti 'sve/svi/sva...' ne određuju poziciju oznake količinete stoga zahtijevaju član, količinsku i/ili drugu znaku.	beste etxea 'druga kuća' [druga kuća-ODR] beste etxe bat 'druga ("jedna druga") kuća' [ druga kuća jedna ] etxe guztiak 'sve kuće' [kuća sve -ODR]
	etxea 'kuća' etxeak 'kuće' Nola esaten da euskaraz "kuća"? — "Etxea". 'Kako kažete "kuća" na baskijskom ? — "Etxe(a)".'
Član -(r)ik, tradicionalno zvan partitiv sufiks (cf. francuski de), zamjenjuje -a, -ak u negativnom-polarnom okruženju, pogotovo s neodređenim imeničkim oblikom u negativnoj rečenici. Nikad se ne smatra kao gramatička množina.	etxerik 'bilo koja kuća/bilo koje kuće ' Ba al daukazu etxerik? 'Imaš li kuću?' Hemen ez dago etxerik. 'Ovdje nema kuća. ili Ovdje nema nikakvih kuća .' Not: *Hemen ez daude etxerik. 'Ovdje nema kuća.'
Imenica ili imenička fraza kao glavna ne treba a obično i ne sadrži članove niti oznake količine.	Andoni 'Anthony' Tokio 'Tokyo' Wikipedia 'Wikipedia' ni 'I, me' nor? 'who?'
izostanak člana ili kvantifikatora van uobičajene imenica-glava imenične fraze je moguća jedino u slučaju točno određeng okruženja, npr. u određenim vrstama predikata ili u nekim priložnim oznakama .	Lehendakari izendatuko dute. 'Oni će ga imenovati (za,kao) predsjednika.' [ Oni će ga imenovati "predsjednik .] Bilbora joan zen irakasle. 'Otišao je u Bilbao (raditi) kao učitell.' [ Otišao je u Bilbao učitelj.] eskuz ' (sa) rukom' [ruka (esku) + s,sa (-z)] sutan 'u vatri' [vatra (su) + u (-tan)]

Genitiv i pridjevne konstrukcije

Slično kao u hrvatskom jeziku, u baskijskom se pripadnost označava dodavanjem nastavaka:	Koldoren etxea 'Koldina kuća (Kuća čiji je vlasnik Koldo) nire etxea 'moja kuća' basoko etxea 'kuća u šumi,šumska kuća'
Posvojne imenička fraza zadržava isti član i broj opisan poviše za imeničke izraze općenito.	Koldoren etxeak 'Koldina kuća' [Koldina kuća-ART] Koldoren etxe hori 'ta Koldina kuća' [Koldo's house that] Koldoren etxe bat 'jedna Koldina kuća' [Koldo's house one] Koldoren zein etxe? 'koja Koldina kuća?' [Koldo's which house]
Glavna imenica može biti ispuštena. U ovom slučaju člana ili druga odrednicase zadržava, sada priljučena genitivnom elementu.	Koldorena 'Koldo's (npr. kuća)' [Koldo-ina-ČLAN] Koldorenak 'Koldine (npr. kuće)' [Koldo-ina-ČLAN] Etxe hau Koldorena da. 'Ove kuće su Koldine.' [kuća ova Koldo-ina-ČLAN je] Nireak gorriak dira. 'Moje su crvene.' [moje-ČLAN crvene-ČLAN su]
Imenične fraze su pretvorene u posvojne pridjeve dodavanjem jednog od dvaju nastavaka, -(r)en or -ko (vidi ispod padežne nastavke u konjugaciji ).	Koldo → Koldoren Paris → Parisko etxe-a 'house' → etxearen, etxeko (nije promjenljiv)
Posvojni oblik osobne zamjenice je nepravilan.	ni 'ja' → nire 'moj,moja,moje'
-Ko (ili -go) može se koristit kao nastavak u širokom rasponu imenica i izraza, mnoge koje mogu biti priložne oznake ,kako bi tvorile pridjevske izraze koji se ponašaju sintaktički poput genitiva.	atzoko lana 'jučerašnji posao' [jučer-ko posao-ART] hemengo etxeak 'ovdašnje kuće' [ovdje-ko kuća-ART] oinezko bidaia bat 'put pješice(na nogama)' [stopalo -ko put jedan] Tokiorako bidaia bat 'put u Tokio' [Tokyo-to-ko put jedan] bi urteko haur hori 'to dvogodišnje dijete' [dvije godine-ko dijete to]

Pridjevi

Imenički pridjevi, nasuprot pridjevnim izrazima nalaze se nakon imenice ali oni imaju članove ili oznake količine, determiner or quantifier.	etxe gorri bat 'jedna crvena kuća' [kuća crvena jedna] etxe txikia 'male kuće' [kuća mala-ODR] etxe zuriak 'bijele kuće' [kuća bijela-ODR] nire etxe txikia 'moja mala kuća' [moja kuća mala-ODR]
Kad se pridjevi koriste koa predikati obično dobivaju određeni član,take the article (jednina -a, množina -ak).	Etxe hau txikia da. 'Ova kuća je mala.' [kuća ova mala-ODR je] Etxe hauek txikiak dira. 'Ove kuća su male.' [kuća ove mala-ODR su] Ogi hau atzokoa da. 'Ovi kruhovi su jučerašnji.' [kruh ovaj jučer-ko-ODR je] Etxe hau nirea da. 'Ova kuća je moja.' [kuća ova moja-ODR je]

Broj

Baskijski ima dva broja:: jedninu (singular)-neoznačenu te množinu. oznak množine se pojavljuje u dva dijela baskijske gramatike:u nekim imenicama, priložnim oznakam količine,pokaznim zamjenicama ,kvantifikatorima.Imenice i pridjevi su strogo nepromjenljivi za broj : na primjer, etxe znači jednako 'kuća' ili 'kuće'.Budući da, pak imenica poput etxe se rijetko pojavljuje sama te je uobičajeno unutar imeničke fraze sadržavajući ili član ili pokaznu zamjenicu ili kvantifikator, njen broj se označavaj ovim elementom :	etxea 'kuća'	(jednina zbog -a)
	etxeak 'kuće'	(množina zbog -ak)
	etxe hau 'ova kuća'	(jednina zbog hau)
	etxe hauek 'ove kuće'	(množina zbog hauek)
	etxe bat '(jedna) kuća'	(jednina zbog bat)
	etxe batzuk 'neke kuće'	(množina zbog batzuk)
	hiru etxe 'tri kuće'	(množina zbog hiru)
Većina oznaka,uključujući članove, imaju različite oblike u jednini i množini ( drugi nastavak u k i absolutivu, naveden ovdje). Većina oznaka(izuzev bat vs. batzuk) ne pokazuju takvu varijaciju, ali mnogi (uključujući brojeve iznad jedan "bat", naravno)imaju samo jedno značenje.	Jednina: -a (član) hau, hori, hura (pokazne zamjenice) bat (kvantifikator)	Množina: -ak, -ok (članovi) hauek, horiek, haiek (pokazne zamjenice) batzuk (quantifier) bi, hiru, lau... (brojevi)
Katkad se gramatički broj imeničke fraze može otkriti jedino iz generalnog okruženja ili iz oznake glagola f,	zein etxe? 'Koja kuća?' ili 'koje kuće?'
ili iz leksičkog /semantičkog tipa imenice:	zenbat esne? 'Koliko mlijeka?' (esne je nebrojiva imenica) zenbat etxe? 'Koliko kuća?' (etxe je brojiva imenica)

Zamjenice i pridjevi

Osobne zamjenice

Osobne zamjenice

Jednina	Množina
ni 'ja' hi 'ti (neformalno)' zu 'Vi(uljudni oblik)' hau, hori, hura, bera 'on, ona, ono'	gu 'mi' zuek 'vi' hauek, horiek, haiek, bera(ie)k, eurak... 'oni,one,ona'

Pokazne zamjenice

Pokazne zamjenice

	Jednina	Množina
Obične	hau 'ovaj, ova,ovo' hori 'taj, ta,to ' hura 'onaj,ona,ono '	hauek 'ovi,ove,ova' horiek 'ti,te,ta ' haiek 'oni,one,ona '
Intenzivne	berau 'ovaj, ova,ovo' berori 'taj, ta,to' bera 'that '	berauek 'ovi,ove,ova' beroriek 'ti,te,ta ' beraiek ' oni,one,ona'

Druge zamjenice i uz njih vezani prilozi

Druge zamjenice i uz njih vezani prilozi

	Zamjenice	priložne oznake mjesta	priložne oznake načina	priložne oznake vremena
Pokazna	(vidi poviše)	hemen 'ovdje' hor 'tamo' han 'ondje '	honela 'ovako' horrela 'tako' hala 'onako'	orain 'sad' orduan 'tada'
Upitna	nor? 'tko?' zer? 'što?' zein? 'koji?koja?koje?'	non? 'gdje?'	nola? 'kako?'	noiz? 'kada?'
Neodređena	norbait 'netko' zerbait 'nešto'	nonbait 'negdje'	nolabait 'nekako'	noizbait 'katkad'
Negativna upitna	inor 'itko, bilo tko' ezer 'išta, bilo što'	inon 'igdje, bilo gdje'	inola 'ikako, bilo kako'	inoiz 'ikad, bilo kad'

Padežni morfemi

Padežni morfemi JEZGRA

Apsolutiv	—
Ergativ	-k
Dativ	-i
MJESNI
Inesiv	-n
Alativ	-(r)a
Ablative	-tik
Lokalni genitiv	-ko
OSTALI
Posvojni genitiv	-en
Instrumental	-z
Komitativ	-ekin
Benefaktiv	-en-tzat
Uzrok itd.	-en-gatik

Deklinacija osobnih i pokaznih zamjenica te bat, batzuk

Posvojne zamjenice

Jednina	Množina
nire 'moj, moja, moje' hire 'ti' zure 'ti ili Vi' haren, beraren 'njegov, njezin' bere 'njegov, njezin (povratni)'	gure 'naš,naša,naše' zuen 'vaš,vaša,vaše' haien, beraien 'njihov, njihova, njihova' beren 'njihov, njihova, njihova (povratno)'

Kao što vidjesmo, pokazne zamjenice imaju svaka tri osnove : jednu za apsolutiv jednine (hau, hori, hura), drugu za druge padeže u jednini (hon-, horr-, har-), te jednu za množinu u svim padežima (haue-, horie-, haie-).U množini oni odbivaju nastavak -k u apsolutivu, kao i batzuk 'neki, neke...').

Pokazne zamjenicebat 'jedan, neodređeni član',batzuk 'neki, neke...'

Jednina apsolutiv	Jednina drugi	Množina apsolutiv	Množina drugi
hau 'ovaj,ova,ovo' hori 'taj, ta, to' hura 'onaj,ona, ono' bat 'jedan, neodređeni član'	honek, honi, honetan... horrek, horri, horretan... hark, hari, hartan... batek, bati, batean...	hauek horiek haiek batzuk 'neki, neke...'	hauek, hauei, hauetan... horiek, horiei, horietan... haiek, haiei, haietan... batzuek, batzuei, batzuetan...

Složeni padežni oblici

Neki složeni padežni oblici

Osnovni padežni oblik	Složeni padežni oblici
ALATIV: -ra 'to'	-rat 'u,na ,ka' -rantz 'k,ka,prema' -raino 'koliko god' -rako 'za'
ABLATIV: -tik 'od,iz'	-tikan isto značenje
KOMITATIV: -ekin 's,sa'	-ekila(n) isto značenje -ekiko 'vezano za'
BENEFAKTIV: -entzat 'za'	-entzako isto značenje

Sufiks -ko

Nastavak -ko (pogledaj gore) se može koristi u nekim padežnim oblicima za tvorbu sintetičke pridjevne funkcije.

Primjeri pridjevnog -ko nakon padežnog sufiksa

Padež	Prvenstvena uporaba	Pridjevna uporaba
Alativ	Errepide honek Bilbora darama. 'Ova cesta vodi u Bilbao.'	Bilborako errepidea berria da. 'Cesta za Bilbao je nova.' [Bilbo-ra-ko: Bilbao-ka/prema-ko]
Instrumental	Liburu hau euskaraz dago. 'Ova knjiga je na baskijskom .'	Badauzkate euskarazko liburuak. 'Oni imaju knige baskijskog jezika (= knjige na baskijskom ).' [euskara-z-ko: baskijski-INSTRUMENTAL-ko]
Benefaktiv	Liburu hori haurrentzat idatzi nuen. 'Napisah knjigu za djecu'	Haurrentzako liburuak idazten ditut. 'Piešm dječju knigu(=knjigu za djecu).' [haurr-entza(t)-ko: dijete-za.MNOŽINA.ČLAN-ko]

Priložne oznake mjesta s prijedlozima

Priložne oznake mjesta

		Demonstrative			Interrogative 'where?'
		'here'	'there (near)'	'there (distant)'
Inesiv	'ovdje,tamo, ondje, gdje?'	hemen	hor	han	non
Alativ	'ovamo, tamo,onamo, kamo?'	hona	horra	hara	nora
Ablativ	'odavde, odande,odakle?','	hemendik	hortik	handik	nondik
Genitiv	'odovud, otud, odonud, otkud?'	hemengo	horko	hango	nongo

Komparacija pridjeva

Komparacija pridjeva

KOMPARATIV: -ago -iji,ija,-ije 'više' SUPERLATIV: -en(a) 'naj-' EKSESIV: -egi 'pre-, previše...'

Poredbene konstrukcije

	Kvalitativne		Kvantitativne
	Konstrukcija	Značenje	Konstrukcija	Značenje
Komparativ	STANDARD baino KOMPARATIV	ADJ/ADV-er nego STANDARD	STANDARD baino IMENICA gehiago	više IMENICA(s) nego STANDARD
Superlative	DOMAIN-(e)ko IMENICA-(r)ik SUPERLATIVE-a	the ADJ/ADV-est IMENICA in the DOMAIN	DOMAIN-(e)ko IMENICA-(r)ik gehienak	Većina IMENICA u domeni
Ekvativ	STANDARD bezain ADJ/ADV	ADJ/ADV kao STANDARD	STANDARD adina IMENICA	toliko IMENICA koliko STANDARD

Primjeri poredbenih konstrukcija

		Primjer	Značenje
Komparativ	Kvalitativ	Ingelesa euskara baino errazagoa da.	'Engleski je lakši nego baskijski.'
	Kvantitativ	Zuk nik baino diru gehiago daukazu.	'Ti imaš više novca nego ja.'
Superlativ	Kvalitativ	Donostia Euskal Herriko hiririk politena da.	'Donostia je najljepši grad u Baskiji.'
	Kvantitativ	Arabako lanposturik gehienak Gasteizen daude.	'Većina poslova u Arabi su Gasteizu.'
Equative	Kvalitativ	Arraina haragia bezain garestia da.	'Riba je skupa kao meso.'
	Kvantitativ	Zuk nik adina lagun dituzu.	'Imaš prijatelja koliko i ja .'

Glagoli

Podrobniji članak o temi: Glagoli u baskijskom jeziku

Iako se nekoliko glagolskih kategorija izražavaju morfološki, perifrastična konjugacija je dominantna. Do tri argumenta (subjekt objekt i neizravni objekt ) mogu biti označeni perifrastičnom konjugacijom.

Primjeri perifrastične konjugacije:

Ikusten dut	Ja vidim (njega/nju/to...)
Ikusten duzu	Ja vidim tebe
Ikusten dituzu	Ja vidim vas (množina)
Ikusten nauzu	Ti vidiš mene

Sintaksa

Bibliografija

• Agirre Berezibar, J.M. (1991). Euskal gramatika deskriptiboa. Bilbao: Labayru Ikastegia. (na baskijskom)
• Allières, Jacques (1979). Manuel pratique de basque. Paris: Picard. (na francuskom)
• Altube, S. (1929/1975). Erderismos. Bilbao. (na španjolskom)
• Azkue, R.M. (1905/1969). Morfología vasca. Bilbao: La Gran Enciclopedia Vasca. (na španjolskom)
• Campión, Arturo (1884). Gramática de los cuatro dialectos literarios de la lengua euskara. Bilbao: La Gran Enciclopedia Vasca. (na španjolskom)
• Goenaga, Patxi (1980). Gramatika bideetan (drugo izdanje). Donostia: Erein. (na Baskijskom)
• Hualde, José Ignacio & Ortiz de Urbina, Jon, eds. (2003). A grammar of Basque. Berlin: Mouton de Gruyter, 2003. ISBN 3-11-017683-1.
• King, Alan R. (1994). The Basque language: A practical introduction. University of Nevada Press. ISBN 0-874-17155-5.
• King, Alan R. & Olaizola Elordi, Begotxu (1996). Colloquial Basque: A complete language course. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-12109-4.
• Lafitte, Pierrre (1944/1979). Grammaire basque: navarro-labourdin littéraire. Donostia: Elkar. (in French)
• Saltarelli, M. (1988). Basque. London: Croom Helm.
• Trask, R, Larry (1996). The history of Basque. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-13116-2.

Vanjske poveznice

• Pregled gramatike baskijskog jezika(engl.)